Моткама терају лопове

Жеља за брзом зарадом, или "да комшији цркне крава" – разлог је зашто су воћњаци и пластеници у селима око Београда на мети лопова. Краду се кромпир, лук, лубенице, брескве, парадајз, шљиве, краставац, мрква, опрема за заливање поврћа... Да би им доскочили, сељаци организују ноћне страже у колибама које се праве у воћњацима и који моткама и летвама "часте" лопове које ухвате на делу.

Крађе на пољима је било и биће их, кажу људи којима је пољопривреда извор живота. Сељаци који имају велике плантаже тврде да се то не ради на велико и да је то главни разлог зашто не желе да туже непознате посетиоце. Покоји украдени килограм, или два краставаца неће угрозити егзистенцију домаћина. Међутим, ситуација је другачија код сељака који продајом пољопривредних производа на пијацама прехрањују своје породице. Њима је свака воћка вредна.

Да крађа воћа није само дечја забава, сведоче примери из села Шепшин. У овом младеновачком селу покрадени пољопривредници нерадо откривају своје муке, јер их је срамота шта ће се о њима као домаћинима причати по сокацима и кафанама. Спремни су да говоре шта им се догађа, али, да им се не би ругале и наслађивале комшије, траже да им се имена не спомињу.

– Кад целе године оставиш крв и зној на њиви, водећи рачуна да неки паразит или болест не упропасти труд, а за једну ноћ цео кајмак покупе нерадници и ленчуге. Да бисмо се одбранили организујемо ноћне страже. Направили смо колибе у којима на смену дежурају чланови породице – каже човек који се представио као Драган.   

Наш саговорник додаје да је пре неколико ноћи долијао један лопов, којег су укућани савладали моткама и даскама. Кад је лопов мислио да ће моћи да се неопажено послужи робом са њиве, на њега су као по команди скочили укућани и брзо га савладали. Не желећи да каже о коме је реч, напоменуо је да га је ухватио са кесама које су биле пуне кромпира, лука и шаргарепе.

– Никад не бих посумњао да је лопов. Знам дечака, добар је момак из угледне и имућне породице, а краде. Кад сам га питао: "Зашто, бре, сине то радиш?", одговорио је: "Из забаве". Све је то бесно – огорчен је Драган, додајући да му није јасно да су у једном суседном селу украли и сено. Напомиње да је чуо од пријатеља да је ноћу оставио балирану сламу на њиви, а да је сутрадан није било. 

Крадљивци у туђе плантаже, повртњаке и воћњаке у селима Дубона, Шепшин, Марковац и воћњаци око Гроцке залазе између 12 и 14 часова кад је највећа температура, или после поноћи. То су, уверава наш саговорник, они који живе "од хлеба без мотике". Сељани су увидели повезаност младића који, као случајно, испред њива вози мотор, пробајући кочнице. Касније су установили да је у питању највероватније извиђач који осматра околину и припрема терен за акцију "чишћења". Да би ухватили главног организатора, пусте га да реферише сарадницима која је њива богата.

– Осим локалних мангупа, овим прљавим послом се баве и накупци. То су они који на пијацама за велики новац продају украдену робу, па нас грађани оптужују да смо подигли цене и – сваког лета иста прича. Добију батине у јулу, али се поново враћају крајем августа. Ваљда су остали без новца, па мисле да допуне кућни буџет на туђој грбачи – закључио је Драган.