Људска душа Камене Горе

Пријепоље ћу памтити и по Душки Бајић, директорки Туристичке организације Пријепоља, која енегријом своје младости и знања, и снагом своје визије о лепшој будућности људи овог краја, неуморно открива добро лице и људску душу места тако суровог имена – Камене Горе. И свих других, подједнако, али, нама је показала узбудљиву и дивљу привлачност овог села смештеног на 1.400 метара надморске висине.

Кажу да је Камена Гора име добила по погледу који на њу имају комшије преко пута, мештани села Сопотница. Одатле изгледа као да су куће спуштене неком чаробном руком са облака на сиве, оштре, камене литице. И то је тачно. Тако изгледа. Али, људско око често не види оно што треба, оно што јесте. Зато, само ако дођете у ову оазу још неоткривене и ничим укаљане природе, упознаћете њену људску душу...Овде ћете научити да гледате и сагледате суштину, меру и праве вредности живота. Кад прогледате очима Каменогораца схватићете: увек ћете стићи тамо где сте наумили. Зато, застаните, уберите цвет, ослушните птицу, поздравите човека који вам долази у сусрет. Не журите. Било где да сте…

Некада је, чак не ни тако давно, 1927. године, у селу Камена Гора била школа пуна ђака, било је више од 300 домаћинстава, имали су библиотеку, школске новине и били су претплаћени на Политику. Данас, шест домаћинства у 34 одлично очувана „традиционална објекта” како то кажу у туристичком жаргону, један ђак у школи, људи, чувари предедовских огњишта, које није повукла близина Пријепоља, лагодност градског живота и бука урбане цивилизације.

Драган Глушчевић, специјални педагог, председник Центра за одржив развој „Камена Гора,” каже:

– Нисмо могли да се помиримо са чињенцом да село одумире, да нестаје, да овде ускоро никога неће бити. Пре четири године, нас неколико, окупило се око идеје да ово место приближимо другим људима, уверени да ће их освојити ови сељани и ова природа. Планирали смо, и остварили, да направимо базен, уређен простор за камп, реновирамо унутрашњост старих кућа и прилагодимо их потребама човека из града, обележимо 84 километра пешачких и планинарских стаза од Јабуке до Сопотнице, обучимо људе да препознају жеље туриста и вратимо све оне који су отишли у град, тамо су без посла или добрих прихода, да покушају да живе на својој земљи, од туризма.

Хоће ли у томе успети? Тешко је поверовати да неће. Стићи ће овде и ергела коња па ће се моћи све до Дурмитора и натраг, као некад. Биће и бољи пут до сваке старе куће у новом руху, биће и печурака и дивљих јагода, биће и стаменпг Светог бора старог 400 године који у свом стабу чува, кажу, чудотворни, извор пијаће воде. Поново ће бити и Политике у сеоској кафани. Оградиће се и означити свих 96 бистрих планинских извора...Али, овде немојте доћи само због тога. Дођите да упознате људе, да од њих поново научите оно што сте као мали знали: да препознате доброту и људску душу, чак и у камену. Дочекаће вас храна чије укусе до сада нисте осетили, ливаде окићене цвећем какво до сада нисте видели, вода коју још нисте пили. Две боје – плаво и зелено. И научићете да ћете увек стићи тамо куда сте наумили. Зато застаните када се уморите, не журите. Сви на крају стигнемо негде...

-------------------------------------------------------------

Корисне информације

Смештај у Каменој Гори обезбеђен је у веома удобним, конфорним старим кућама чија је унутрашњост сасвим прилагођена потребама и жељама модерних номада. Прилазни пут од Пријепоља ка Јабуци је добар, асфалтни. Брзо и лако се стиже. Вечери су свеже, дани врели. Пазите, Црна Гора је тек на који километар одавде тако да сте стално у ромингу.

За све информације можете се обратити мејлом на адресу:

[email protected] или [email protected]  

Душица Павићевић