Криза – погрешна реч

Којом пословном логиком се служе водеће светске компаније да би пребродиле текућу глобалну економску кризу? Да ли је српски бизнис пао у апатију, суочен са текућим глобалним пословним изазовима? „Политика” је ова питања недавно поставила Манфреду Јозефу, регионалном генералном директору за средњу и источну Европу компаније САП, водећег светског произвођача пословног софтвера са више од 97.000 корисника у преко 120 држава света. У оквиру пословне географије САП-а, регион средње и источне Европе обухвата Чешку, Пољску, Мађарску, Словачку, Румунију, Бугарску, Словенију, Хрватску, Србију и западни Балкан (Србија, БиХ, Црна Гора, Македонија и Албанија).

Упркос економској кризи, компанија САП је у Србији лане остварила боље пословне резултате него у 2008. години.

Који би пословни савет великог бизниса данас у време кризе био берићетан у Србији и региону?

Не свиђа ми се реч „криза” као опис за садашња превирања глобалне економије, зато што носи у себи елемент могућег заваравања. „Криза” може да значи да постоји проблем, који ће се, претпоставимо, како-тако разрешити и ствари ће се вратити на пређашње стање. Такво читање садашњег тренутка светске економије није прецизно. Глобални бизнис ушао је у период велике трансформације, која када се једном у будућности заврши, више ништа неће оставити како је било донедавно. Истовремено, у периоду великих трансформација светске економије 2009. године, поједине земље, на пример Србија, показале су завидне резултате, бар са становишта бизниса унапређења пословног софтвера којим се од оснивања фирме 1972. године бави САП. Бизнис у Србији не показује знаке апатије, пре бих рекао да се динамично прилагођава новој реалности... Домаће компаније попут „Хемофарма” и СББ-а примери су одлуке да и у временима кризе треба наставити са улагањем у најмодерније ИТ технологије ради унапређења пословања.

Јунска презентација пословних иновација САП-а у Привредној комори Србије пружила је могућност регионалном руководству компаније да скицира свој пословни кредо.

Дубоко смо уверени да је време искључиве битке за профит неповратно прошло. Приватни бизнис који тежи одрживом успеху на тржишту настојаће свим својим расположивим снагама, ресурсима и талентима да обезбеди нове послове и раст и са њима профит за своје деоничаре. Међутим, оно што ново време доноси јесте однос према профиту. Тежња више није огољени профит, већ профит са тачно означеним циљем. Нови, детаљнији однос према партнерима, разрада веома јасних пословних стратегија уз нову свест о окружењу, унапређење начина на који се бизниси међусобно опходе... постају кључни циљ. Можете то звати рађањем новог глобалног пословног етоса.

Шта би, по Вама, био шарм бизниса у Србији за стране инвеститоре?

Регион пролази кроз изузетне трансформације, тако и Србија. Промене и превирања становништву понекад изгледају сувише споре, али упркос том утиску, велике трансформације су у току. Баш такви периоди су изузетна прилика за бизнис. Пословно окружење у Србији данас није завукло главу у песак, не одбија да се суочи са новом збиљом, информисано је и активно прати светске трендове. Наравно, приметан је недостатак финансијских средстава, неискоришћеност постојећих и одсуство улагања у будуће таленте. Пословне поруке новог времена у Србији, чини ми се, брзо се асимилирају. Србија није изоловано тржиште, ова земља жели напред, упркос свести да ће превирања сигурно потрајати. Зато није важно оптерећивати се ко је крив за данашњу кризу. Што се пословног света тиче, треба се снаћи у постојећим условима и кренути даље. Фаза првог шока насталом кризом је прошла, бројни бизниси застали су да процене ситуацију. Поједини бизниси усахли су, али у овој арени нема ничег црног или потпуно белог. На српском тржишту, поред великих компанија, све више је малих и средњих које не жале да издвоје новац, енергију и време за своје усавршавање. Оптимиста сам када је реч о Србији и развоју овдашње економије.

Тања Вујић