Kriza – pogrešna reč

Kojom poslovnom logikom se služe vodeće svetske kompanije da bi prebrodile tekuću globalnu ekonomsku krizu? Da li je srpski biznis pao u apatiju, suočen sa tekućim globalnim poslovnim izazovima? „Politika” je ova pitanja nedavno postavila Manfredu Jozefu, regionalnom generalnom direktoru za srednju i istočnu Evropu kompanije SAP, vodećeg svetskog proizvođača poslovnog softvera sa više od 97.000 korisnika u preko 120 država sveta. U okviru poslovne geografije SAP-a, region srednje i istočne Evrope obuhvata Češku, Poljsku, Mađarsku, Slovačku, Rumuniju, Bugarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju i zapadni Balkan (Srbija, BiH, Crna Gora, Makedonija i Albanija).

Uprkos ekonomskoj krizi, kompanija SAP je u Srbiji lane ostvarila bolje poslovne rezultate nego u 2008. godini.

Koji bi poslovni savet velikog biznisa danas u vreme krize bio berićetan u Srbiji i regionu?

Ne sviđa mi se reč „kriza” kao opis za sadašnja previranja globalne ekonomije, zato što nosi u sebi element mogućeg zavaravanja. „Kriza” može da znači da postoji problem, koji će se, pretpostavimo, kako-tako razrešiti i stvari će se vratiti na pređašnje stanje. Takvo čitanje sadašnjeg trenutka svetske ekonomije nije precizno. Globalni biznis ušao je u period velike transformacije, koja kada se jednom u budućnosti završi, više ništa neće ostaviti kako je bilo donedavno. Istovremeno, u periodu velikih transformacija svetske ekonomije 2009. godine, pojedine zemlje, na primer Srbija, pokazale su zavidne rezultate, bar sa stanovišta biznisa unapređenja poslovnog softvera kojim se od osnivanja firme 1972. godine bavi SAP. Biznis u Srbiji ne pokazuje znake apatije, pre bih rekao da se dinamično prilagođava novoj realnosti... Domaće kompanije poput „Hemofarma” i SBB-a primeri su odluke da i u vremenima krize treba nastaviti sa ulaganjem u najmodernije IT tehnologije radi unapređenja poslovanja.

Junska prezentacija poslovnih inovacija SAP-a u Privrednoj komori Srbije pružila je mogućnost regionalnom rukovodstvu kompanije da skicira svoj poslovni kredo.

Duboko smo uvereni da je vreme isključive bitke za profit nepovratno prošlo. Privatni biznis koji teži održivom uspehu na tržištu nastojaće svim svojim raspoloživim snagama, resursima i talentima da obezbedi nove poslove i rast i sa njima profit za svoje deoničare. Međutim, ono što novo vreme donosi jeste odnos prema profitu. Težnja više nije ogoljeni profit, već profit sa tačno označenim ciljem. Novi, detaljniji odnos prema partnerima, razrada veoma jasnih poslovnih strategija uz novu svest o okruženju, unapređenje načina na koji se biznisi međusobno ophode... postaju ključni cilj. Možete to zvati rađanjem novog globalnog poslovnog etosa.

Šta bi, po Vama, bio šarm biznisa u Srbiji za strane investitore?

Region prolazi kroz izuzetne transformacije, tako i Srbija. Promene i previranja stanovništvu ponekad izgledaju suviše spore, ali uprkos tom utisku, velike transformacije su u toku. Baš takvi periodi su izuzetna prilika za biznis. Poslovno okruženje u Srbiji danas nije zavuklo glavu u pesak, ne odbija da se suoči sa novom zbiljom, informisano je i aktivno prati svetske trendove. Naravno, primetan je nedostatak finansijskih sredstava, neiskorišćenost postojećih i odsustvo ulaganja u buduće talente. Poslovne poruke novog vremena u Srbiji, čini mi se, brzo se asimiliraju. Srbija nije izolovano tržište, ova zemlja želi napred, uprkos svesti da će previranja sigurno potrajati. Zato nije važno opterećivati se ko je kriv za današnju krizu. Što se poslovnog sveta tiče, treba se snaći u postojećim uslovima i krenuti dalje. Faza prvog šoka nastalom krizom je prošla, brojni biznisi zastali su da procene situaciju. Pojedini biznisi usahli su, ali u ovoj areni nema ničeg crnog ili potpuno belog. Na srpskom tržištu, pored velikih kompanija, sve više je malih i srednjih koje ne žale da izdvoje novac, energiju i vreme za svoje usavršavanje. Optimista sam kada je reč o Srbiji i razvoju ovdašnje ekonomije.

Tanja Vujić