Та дивна створења

Прво су се „споречкали” Пецони и Чуме и медији су добили захвалан повод за оживљавање прича о подземљу „врелог београдског асфалта”. Била је то, испоставило се, безазлена увертира за сензацију првог реда која је убрзо уследила. Кад су се сукобили Симовић и Калинић, пуцњава је изазвала отварање новог поглавља у роману о „земунском клану”. Наговештај могућег расплета и ишчекивање коначног разрешења чвора који се заплитао годинама подстакли су медије да поново завире у досијее актера, да покрену нови низ исповести, да потраже додатне коментаре, да сниме реконструкције догађаја...

И ванредно издање „Инсајдера” Бранкице Станковић имало је такав склоп – мада је главни циљ емисије било „изнуђивање признања” да су раније државне службе, полицијске, пре свих, траљаво радиле свој посао (намерно, из политичких и личних разлога).

Без обзира што ова врста истраживања и „медијског притиска” у основи има интерес јавности, могло би се размишљати о сврсисходности неких елемената таквог телевизијског поступка. У појединим сегментима он подсећа на високорангирани „ријалити шоу” у ком се стално иде на стварање и додавање шок-ефеката. У неким се, опет, приближава жанру ТВ фикције пласирајући документарни материјал „форензичарски” прегледно као у популарним криминалистичким серијама. Такво појачавање доказа о злочиначком деловању и ужасној суровости криминалаца могло би да има  и нежељене последице. Изузимајући оне који сматрају да и овакво извештавање доприноси њиховом грађанском праву да знају и виде све, реакције гледалишта могу бити двојаке. Један његов део посматраће понуђено с воајерском радозналошћу, при чему прети познати синдром да обиље слика сваковрсног насиља у доживљају ТВ публике тањи границе између стварног и нестварног, истинитог и измишљеног. А један део одбиће се од екрана несклон суочавању с драстичним поступцима и призорима, ескапистички се склањајући од зла времена и злих људи у неке питомије делове телевизијског програма.

Овом другом иста ТВ станица, Б 92, нуди такву могућност емисијама о животињама. Оне су јунаци лепих, узбудљивих, занимљивих страних серија на трагу чувеног старог „Опстанка”. Али управо је почела једна серија с домаћим предзнаком – прича у наставцима о београдском зоолошком врту. Како она говори не само о животињама него и о људима који се о њима старају, који их чувају, негују, воле – умножава се број дивних створења што шире добар дух крепећи гледалачку наду.