Ta divna stvorenja

Prvo su se „sporečkali” Peconi i Čume i mediji su dobili zahvalan povod za oživljavanje priča o podzemlju „vrelog beogradskog asfalta”. Bila je to, ispostavilo se, bezazlena uvertira za senzaciju prvog reda koja je ubrzo usledila. Kad su se sukobili Simović i Kalinić, pucnjava je izazvala otvaranje novog poglavlja u romanu o „zemunskom klanu”. Nagoveštaj mogućeg raspleta i iščekivanje konačnog razrešenja čvora koji se zaplitao godinama podstakli su medije da ponovo zavire u dosijee aktera, da pokrenu novi niz ispovesti, da potraže dodatne komentare, da snime rekonstrukcije događaja...

I vanredno izdanje „Insajdera” Brankice Stanković imalo je takav sklop – mada je glavni cilj emisije bilo „iznuđivanje priznanja” da su ranije državne službe, policijske, pre svih, traljavo radile svoj posao (namerno, iz političkih i ličnih razloga).

Bez obzira što ova vrsta istraživanja i „medijskog pritiska” u osnovi ima interes javnosti, moglo bi se razmišljati o svrsishodnosti nekih elemenata takvog televizijskog postupka. U pojedinim segmentima on podseća na visokorangirani „rijaliti šou” u kom se stalno ide na stvaranje i dodavanje šok-efekata. U nekim se, opet, približava žanru TV fikcije plasirajući dokumentarni materijal „forenzičarski” pregledno kao u popularnim kriminalističkim serijama. Takvo pojačavanje dokaza o zločinačkom delovanju i užasnoj surovosti kriminalaca moglo bi da ima  i neželjene posledice. Izuzimajući one koji smatraju da i ovakvo izveštavanje doprinosi njihovom građanskom pravu da znaju i vide sve, reakcije gledališta mogu biti dvojake. Jedan njegov deo posmatraće ponuđeno s voajerskom radoznalošću, pri čemu preti poznati sindrom da obilje slika svakovrsnog nasilja u doživljaju TV publike tanji granice između stvarnog i nestvarnog, istinitog i izmišljenog. A jedan deo odbiće se od ekrana nesklon suočavanju s drastičnim postupcima i prizorima, eskapistički se sklanjajući od zla vremena i zlih ljudi u neke pitomije delove televizijskog programa.

Ovom drugom ista TV stanica, B 92, nudi takvu mogućnost emisijama o životinjama. One su junaci lepih, uzbudljivih, zanimljivih stranih serija na tragu čuvenog starog „Opstanka”. Ali upravo je počela jedna serija s domaćim predznakom – priča u nastavcima o beogradskom zoološkom vrtu. Kako ona govori ne samo o životinjama nego i o ljudima koji se o njima staraju, koji ih čuvaju, neguju, vole – umnožava se broj divnih stvorenja što šire dobar duh krepeći gledalačku nadu.