Откриће у вагону

КРУШЕВАЦ – Недавно објављен текст у "Политици" о снимању документарне ТВ серије "У почетку беше реч", по сценарију Вељка Топаловића и Бошка Савковића, која ће осветлити историју "Мирослављевог јеванђеља", најстаријег српског писаног рукописа, изазвало је посебну пажњу људи из институција културе и историчара у Крушевцу. По њиховом мишљењу сторија о "Мирослављевом јеванђељу" требало би да садржи и епизоду о његовом изненадном појављивању 1915. године у Крушевцу.

Крушевачку, али и српску јавност узбуркао је прошле и почетком ове године историчар и музејски саветник Славољуб Бојић текстом у часопису "Расински анали" и више овдашњих и београдских листова "Спасавање државне архиве у Крушевцу током Првог светског рата". Овај текст садржи и поглавље "Изненадно појављивање ’Мирослављевог јеванђеља’ у Крушевцу".

– Мене није нико контактирао из продукцијске куће "Алтернатива", која је организатор снимања. Претпостављам да су имали у виду моје истраживање, објављено у "Расинским аналима" и листу "Град". Надам се да су сценаристи изучили епизоду из Крушевца, у којој је наш земљак, краљевски библиотекар, Добривоје Добра Ружић, пронашао "Мирослављево јеванђеље" 1915. године. Познато ми је да постоји још једна, мистериозна верзија тог догађаја, објављена у листу "Дуга" 1947. или 1948. године – каже Славољуб Бојић.

Верзија из "Дуге" је, по оцени Бојића, занимљива, али научно дискутабилна. Наводно је постојао човек који је поручио престолонаследнику Александру Карађорђевићу да је пронађено "Мирослављево јеванђеље" у Крушевцу и да жели да га преда само под условом да нико не поставља питање ко га је пронашао и где је до сада било. Та верзија је, по свему судећи, наишла на плодније тле од оне коју је у часопису "Расински анали" изнео Бојић.

За научни приступ у откривању пуне истине о Јеванђељу залаже се и директор Историјског архива Крушевац Миломир Стевић. Иако у Крушевцу постоје бројни извори и документи који би могли бити употребљиви и за филмско виђење овог догађаја, ниједна продукцијска кућа се није обратила овдашњем архиву.

По писању Славољуба Бојића у "Расинским аналима", у мајском преврату 1903. Апис и његови завереници су извадили "Мирослављево јеванђеље" и ставили у сандук са другим актима. Сандук је касније предат краљу Петру Карађорђевићу, који је наредио да се пренесе у Тополу. Од тада се, међутим, "Мирослављевом јеванђељу" губи сваки траг, а 1912. се у јавности шире разне приче и интриге о нестанку бисера српске културе.

Уочи почетка Првог светског рата, после предаје бечког ултиматума нашој влади, Добросав Добра Ружић, професор Више женске школе, а касније министар и државни секретар, по налогу краља Петра Првог понео је из Тополе у Београд три важна сандука. По писању Славољуба Бојића, два од та три сандука је предао Народној банци, а трећи, "пун неких хартија" је, уз повлачење војске, доспео у Крушевац 1915. године. Краљ је Ружићу напоменуо да управо тај сандук никада није отварао. Зато је Ружић 5. октобра, на релацији од Сталаћа до Крушевца, ужурбано прегледао документа у том сандуку.

"Бојао сам се да нека важна ствар не падне непријатељу у руке. Међу артијама наиђем на једно Еванђеље", записао је у свој дневник 5. октобра 1915. Добра Ружић.

У белешци од 18. октобра 1915. Ружић детаљније описује сусрет са документом који је сматран несталим више од једне деценије.

"Беше недеља и ја опет почех да прегледам Еванђеље. У један мах учини ми се да слике, иницијали сећају на копију Мирослављевог јеванђеља, али ми не беше ни на крај памети да би то могао бити оригинал. За оригинал се говорило да је украден и однесен у иностранство. Јован Томић сумњао је једно време на Андру Гавриловића, ни крива ни дужна. Почех да читам и да га боље загледам, па изненада, при крају, наиђем на ђака Глигорија, који је писао за кнеза Мирослава... Је ли могуће да је најстарији српски писани споменик у мојим рукама? Одмах сутрадан сам написао писмо Престолонаследнику. Одјурио сам ка њему да Еванђеље предам са писмом..."

Да је Ружић предао важна документа престолонаследнику Александру потврђује и дневничка белешка краља Петра од 3. новембра:

"У 18.20 часова Добра је дошао на воз. Мало с нама вечерао... Каже да је нашао Мирослављево јеванђеље и предао га Наследнику."

Проналазач Мирослављевог јеванђеља Добра Ружић је тако био почаствован вечером са краљем. Данашњи Крушевац очекује да се, макар у неколико кадрова, нађе поред Хиландара, Петрограда, Бијелог Поља, Кијева и Београда, који су већ обезбедили место у серији "У почетку беше реч".