Otkriće u vagonu

KRUŠEVAC – Nedavno objavljen tekst u "Politici" o snimanju dokumentarne TV serije "U početku beše reč", po scenariju Veljka Topalovića i Boška Savkovića, koja će osvetliti istoriju "Miroslavljevog jevanđelja", najstarijeg srpskog pisanog rukopisa, izazvalo je posebnu pažnju ljudi iz institucija kulture i istoričara u Kruševcu. Po njihovom mišljenju storija o "Miroslavljevom jevanđelju" trebalo bi da sadrži i epizodu o njegovom iznenadnom pojavljivanju 1915. godine u Kruševcu.

Kruševačku, ali i srpsku javnost uzburkao je prošle i početkom ove godine istoričar i muzejski savetnik Slavoljub Bojić tekstom u časopisu "Rasinski anali" i više ovdašnjih i beogradskih listova "Spasavanje državne arhive u Kruševcu tokom Prvog svetskog rata". Ovaj tekst sadrži i poglavlje "Iznenadno pojavljivanje ’Miroslavljevog jevanđelja’ u Kruševcu".

– Mene nije niko kontaktirao iz produkcijske kuće "Alternativa", koja je organizator snimanja. Pretpostavljam da su imali u vidu moje istraživanje, objavljeno u "Rasinskim analima" i listu "Grad". Nadam se da su scenaristi izučili epizodu iz Kruševca, u kojoj je naš zemljak, kraljevski bibliotekar, Dobrivoje Dobra Ružić, pronašao "Miroslavljevo jevanđelje" 1915. godine. Poznato mi je da postoji još jedna, misteriozna verzija tog događaja, objavljena u listu "Duga" 1947. ili 1948. godine – kaže Slavoljub Bojić.

Verzija iz "Duge" je, po oceni Bojića, zanimljiva, ali naučno diskutabilna. Navodno je postojao čovek koji je poručio prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću da je pronađeno "Miroslavljevo jevanđelje" u Kruševcu i da želi da ga preda samo pod uslovom da niko ne postavlja pitanje ko ga je pronašao i gde je do sada bilo. Ta verzija je, po svemu sudeći, naišla na plodnije tle od one koju je u časopisu "Rasinski anali" izneo Bojić.

Za naučni pristup u otkrivanju pune istine o Jevanđelju zalaže se i direktor Istorijskog arhiva Kruševac Milomir Stević. Iako u Kruševcu postoje brojni izvori i dokumenti koji bi mogli biti upotrebljivi i za filmsko viđenje ovog događaja, nijedna produkcijska kuća se nije obratila ovdašnjem arhivu.

Po pisanju Slavoljuba Bojića u "Rasinskim analima", u majskom prevratu 1903. Apis i njegovi zaverenici su izvadili "Miroslavljevo jevanđelje" i stavili u sanduk sa drugim aktima. Sanduk je kasnije predat kralju Petru Karađorđeviću, koji je naredio da se prenese u Topolu. Od tada se, međutim, "Miroslavljevom jevanđelju" gubi svaki trag, a 1912. se u javnosti šire razne priče i intrige o nestanku bisera srpske kulture.

Uoči početka Prvog svetskog rata, posle predaje bečkog ultimatuma našoj vladi, Dobrosav Dobra Ružić, profesor Više ženske škole, a kasnije ministar i državni sekretar, po nalogu kralja Petra Prvog poneo je iz Topole u Beograd tri važna sanduka. Po pisanju Slavoljuba Bojića, dva od ta tri sanduka je predao Narodnoj banci, a treći, "pun nekih hartija" je, uz povlačenje vojske, dospeo u Kruševac 1915. godine. Kralj je Ružiću napomenuo da upravo taj sanduk nikada nije otvarao. Zato je Ružić 5. oktobra, na relaciji od Stalaća do Kruševca, užurbano pregledao dokumenta u tom sanduku.

"Bojao sam se da neka važna stvar ne padne neprijatelju u ruke. Među artijama naiđem na jedno Evanđelje", zapisao je u svoj dnevnik 5. oktobra 1915. Dobra Ružić.

U belešci od 18. oktobra 1915. Ružić detaljnije opisuje susret sa dokumentom koji je smatran nestalim više od jedne decenije.

"Beše nedelja i ja opet počeh da pregledam Evanđelje. U jedan mah učini mi se da slike, inicijali sećaju na kopiju Miroslavljevog jevanđelja, ali mi ne beše ni na kraj pameti da bi to mogao biti original. Za original se govorilo da je ukraden i odnesen u inostranstvo. Jovan Tomić sumnjao je jedno vreme na Andru Gavrilovića, ni kriva ni dužna. Počeh da čitam i da ga bolje zagledam, pa iznenada, pri kraju, naiđem na đaka Gligorija, koji je pisao za kneza Miroslava... Je li moguće da je najstariji srpski pisani spomenik u mojim rukama? Odmah sutradan sam napisao pismo Prestolonasledniku. Odjurio sam ka njemu da Evanđelje predam sa pismom..."

Da je Ružić predao važna dokumenta prestolonasledniku Aleksandru potvrđuje i dnevnička beleška kralja Petra od 3. novembra:

"U 18.20 časova Dobra je došao na voz. Malo s nama večerao... Kaže da je našao Miroslavljevo jevanđelje i predao ga Nasledniku."

Pronalazač Miroslavljevog jevanđelja Dobra Ružić je tako bio počastvovan večerom sa kraljem. Današnji Kruševac očekuje da se, makar u nekoliko kadrova, nađe pored Hilandara, Petrograda, Bijelog Polja, Kijeva i Beograda, koji su već obezbedili mesto u seriji "U početku beše reč".