Историја и култура

Београдски "Клио" већ је јасно профилисан издавач чији добар део продукције припада књигама, неизоставним као универзитетска литература. Својом енциклопедичношћу и општецивилизацијским темама оне се тешко могу заобићи приликом студирања; уосталом, са "Клиом" сарађују наши познати предавачи на факултетима од којих су неки аутори великог пројекта овог издавача.

Мислимо, наравно, на  "Приватни живот на тлу српских земаља од средњег века до модерног доба" не само зато што је пионирски подухват код нас, него и зато што јавности, светској и нашој, представља модерну мултидисциплинарну српску историјско-културолошку школу.

После другог дела "Приватног живота…" који се бавио временом у освит модерног доба (приређивач Александар Фотић), ускоро ће се појавити трећи том који су приредили Ненад Макуљевић и Ана Столић а односи се на 19. век. Серија ће бити завршена четвртим томом, 2007, који ће обрадити 20. век.

Акценат на филму

Овај пројекат припада библиотеци "Полис", у којој су се после "Ликова барока" појавили и "Ликови старог Египта" (приредио Серђо Донадони а преводиоци су Ђорђе Трајковић, Мила Самарџић, Владимир Ранчић и Маја Анастасијевић). Дело фокус нашег интересовања усмерава од неизбежних фараона ка сељацима, занатлијама, чиновницима, робовима, странцима у Египту, па чак и покојницима који су умирали и сахрањивани у анонимности, без фараонских почасти. У овој серији, очекују се ликови старог Рима.

После "Човека ренесансе" приређивача Еуђенија Гарина (превод Јулијана Вучо, Јелена Косовац и Јасна Видић) у истој едицији ускоро ће изаћи "Човек доба просвећености" који се очекује са нестрпљењем, будући да је Просвећеност преокренула много тога у погледу човека на свет и живот. Изашао је и други том "Оксфордске историје хришћанства од 1800" Џона Макманерса (превод Марина Адамовић-Куленовић) чији завршетак нашим добом наговештава могуће правце промена у овој религији. За Сајам се очекује "Оксфордска историја библијског света", а у овом часу изузетно је актуелна књига "Јевреји. Историја и религија" Дејвида Џ. Голдберга и Џона Д. Рејнера (превод Ђорђе Трајковић) у којој се поред познатих историјских чињеница говори о јеврејској култури, књижевности, али и о теорији и исповедању јудаизма. Књига је неопходна за разумевање савремених збивања на Блиском истоку.

Нагласак "Клија" на Београдском сајму књига биће, међутим, на библиотеци "Арс", а у оквиру ње на делима из теорије и историје филма. После "Естетике филма", "Филмских жанрова" и првог тома "Историје филма", за Сајам ће изаћи: "Теорије синеаста" Жака Омона и други том "Историје филма" Дејвида А. Кука. Ту је "Век канадског филма" Џорџа Мелника, који ће бити и гост Сајма у октобру.

У "Арсу" је, подсетимо, недавно завршен велики издавачки подухват "Клија": "Модерна уметност од 1770. до 2002" Ђулија Карла Аргана и Акиле Бонита Оливе који ће бити и гост Београда од 16. септембра.

Говори Николе Пашића

Издавачка кућа "Рад" своју пажњу усмерила је на библиотеку "Реч и мисао" која је однедавно добила и нови дизајн: од управо објављених књига издвајамо роман "Повратак Минхаузена" (превод Нада Узелац) врхунског руског фантастичара и сатиричара, "руског Борхеса" Сигизмунда Кржижановског (1887–1950). Чувени барон лажљивац сада се бави кронштатским збивањима, и побуном морнара четири годинe после Октобарске револуције, која је угушена у крви.

Нова су и "Упутства послузи" Џонатана Свифта (превод Ана Храмоста), својеврсна сатира и подругивање практичности, како каже преводилац и, истовремено, свим слугама али и господарима. Милан Милетић је превео роман Елизабет Гаскел (1810–1865) "Вештица Лоис" који не само да говори о случају вештица из Салема него, како напомиње преводилац, поставља питања друштву чија је свест била (и данас је!) оптерећена разним слепилима.

Немојте пропустити ни чувени роман Полин Реаж "Повест о О" у преводу Анике Конде, и са сјајним есејем-поговором Јовице Аћина. Такве текстове ретко срећемо уз превод неке књиге! "Повест о О" је и повест о људским слободама – роман је објављен средином прошлог века, па полузабрањен а говори о младој жени која се повинује своме љубавнику чије еротске игре прелазе границе "природног". Дело се може тумачити и као трагање за сопственим бићем, потирање своје личности и воље, истраживање граница људског и питања шта је, када, и да ли "допуштено"… Најзад, "Реч и мисао" је обогаћена и романом Бенита Переса Галдоса "Назарен" у преводу Александре Манчић, према којем је Луис Буњуел снимио један од својих, кажу најбољих, филмова. Ту је и књига Ејми Бендер "Мој лични невидљиви знак", роман у преводу Александре Манчић која указује на магијски реализам и искреност ове америчке ауторке млађе генерације.

"Рад" је познат и по књигама Елен Пејгелс и Карен Кинг које се баве апокрифним јеванђељима и гностицизмом, и чије књиге за оне који "не падају" на Браунов "Да Винчијев код" представљају изузетно штиво. Ових дана објављено је треће издање чувених "Гностичких јеванђеља" Пејгелсове, у преводу Зорана Миндеровића (едиција "Печат").

Још две "Радoве" веома тражене књиге обновљене су, у сасвим новој опреми: прва је "Исхраном против рака" Мичија Кушија а друга "Лечење биљем" Јована Туцакова.

За Сајам књига овај издавач ће објавити роман Саше Хаџи-Танчића "Болест и последњи дани" о Стевану Сремцу, а од страних писаца роман Патрика Бесона "Христов гроб", приче Дејвида Фостера Валаса "Заборав" и роман "Жена за љубав" Гиш Џен која сигурно долази у Београд за Сајам.

"Рад", међутим, за Сајам припрема два спектакуларна издања: прво су Сабране приче и песме Едгара Алана Поа (око 1.100 страница). Захваљујући преводиоцу, песнику и есејисти Кољи Мићевићу, коначно ће на српском језику бити обједињено целокупно Поово песничко стваралаштво, а преводиоци прича су Вера Стојић, Божидар Марковић, Александра Манчић, Милан Милетић, Татјана Симоновић…

Други капитални пројекат је "Сто говора" Николе Пашића у два тома које је приредио Ђорђе Станковић, и за које се очекује подршка Министарства науке.