Istorija i kultura

Beogradski "Klio" već je jasno profilisan izdavač čiji dobar deo produkcije pripada knjigama, neizostavnim kao univerzitetska literatura. Svojom enciklopedičnošću i opštecivilizacijskim temama one se teško mogu zaobići prilikom studiranja; uostalom, sa "Kliom" sarađuju naši poznati predavači na fakultetima od kojih su neki autori velikog projekta ovog izdavača.

Mislimo, naravno, na  "Privatni život na tlu srpskih zemalja od srednjeg veka do modernog doba" ne samo zato što je pionirski poduhvat kod nas, nego i zato što javnosti, svetskoj i našoj, predstavlja modernu multidisciplinarnu srpsku istorijsko-kulturološku školu.

Posle drugog dela "Privatnog života…" koji se bavio vremenom u osvit modernog doba (priređivač Aleksandar Fotić), uskoro će se pojaviti treći tom koji su priredili Nenad Makuljević i Ana Stolić a odnosi se na 19. vek. Serija će biti završena četvrtim tomom, 2007, koji će obraditi 20. vek.

Akcenat na filmu

Ovaj projekat pripada biblioteci "Polis", u kojoj su se posle "Likova baroka" pojavili i "Likovi starog Egipta" (priredio Serđo Donadoni a prevodioci su Đorđe Trajković, Mila Samardžić, Vladimir Rančić i Maja Anastasijević). Delo fokus našeg interesovanja usmerava od neizbežnih faraona ka seljacima, zanatlijama, činovnicima, robovima, strancima u Egiptu, pa čak i pokojnicima koji su umirali i sahranjivani u anonimnosti, bez faraonskih počasti. U ovoj seriji, očekuju se likovi starog Rima.

Posle "Čoveka renesanse" priređivača Euđenija Garina (prevod Julijana Vučo, Jelena Kosovac i Jasna Vidić) u istoj ediciji uskoro će izaći "Čovek doba prosvećenosti" koji se očekuje sa nestrpljenjem, budući da je Prosvećenost preokrenula mnogo toga u pogledu čoveka na svet i život. Izašao je i drugi tom "Oksfordske istorije hrišćanstva od 1800" Džona Makmanersa (prevod Marina Adamović-Kulenović) čiji završetak našim dobom nagoveštava moguće pravce promena u ovoj religiji. Za Sajam se očekuje "Oksfordska istorija biblijskog sveta", a u ovom času izuzetno je aktuelna knjiga "Jevreji. Istorija i religija" Dejvida Dž. Goldberga i Džona D. Rejnera (prevod Đorđe Trajković) u kojoj se pored poznatih istorijskih činjenica govori o jevrejskoj kulturi, književnosti, ali i o teoriji i ispovedanju judaizma. Knjiga je neophodna za razumevanje savremenih zbivanja na Bliskom istoku.

Naglasak "Klija" na Beogradskom sajmu knjiga biće, međutim, na biblioteci "Ars", a u okviru nje na delima iz teorije i istorije filma. Posle "Estetike filma", "Filmskih žanrova" i prvog toma "Istorije filma", za Sajam će izaći: "Teorije sineasta" Žaka Omona i drugi tom "Istorije filma" Dejvida A. Kuka. Tu je "Vek kanadskog filma" Džordža Melnika, koji će biti i gost Sajma u oktobru.

U "Arsu" je, podsetimo, nedavno završen veliki izdavački poduhvat "Klija": "Moderna umetnost od 1770. do 2002" Đulija Karla Argana i Akile Bonita Olive koji će biti i gost Beograda od 16. septembra.

Govori Nikole Pašića

Izdavačka kuća "Rad" svoju pažnju usmerila je na biblioteku "Reč i misao" koja je odnedavno dobila i novi dizajn: od upravo objavljenih knjiga izdvajamo roman "Povratak Minhauzena" (prevod Nada Uzelac) vrhunskog ruskog fantastičara i satiričara, "ruskog Borhesa" Sigizmunda Kržižanovskog (1887–1950). Čuveni baron lažljivac sada se bavi kronštatskim zbivanjima, i pobunom mornara četiri godine posle Oktobarske revolucije, koja je ugušena u krvi.

Nova su i "Uputstva posluzi" Džonatana Svifta (prevod Ana Hramosta), svojevrsna satira i podrugivanje praktičnosti, kako kaže prevodilac i, istovremeno, svim slugama ali i gospodarima. Milan Miletić je preveo roman Elizabet Gaskel (1810–1865) "Veštica Lois" koji ne samo da govori o slučaju veštica iz Salema nego, kako napominje prevodilac, postavlja pitanja društvu čija je svest bila (i danas je!) opterećena raznim slepilima.

Nemojte propustiti ni čuveni roman Polin Reaž "Povest o O" u prevodu Anike Konde, i sa sjajnim esejem-pogovorom Jovice Aćina. Takve tekstove retko srećemo uz prevod neke knjige! "Povest o O" je i povest o ljudskim slobodama – roman je objavljen sredinom prošlog veka, pa poluzabranjen a govori o mladoj ženi koja se povinuje svome ljubavniku čije erotske igre prelaze granice "prirodnog". Delo se može tumačiti i kao traganje za sopstvenim bićem, potiranje svoje ličnosti i volje, istraživanje granica ljudskog i pitanja šta je, kada, i da li "dopušteno"… Najzad, "Reč i misao" je obogaćena i romanom Benita Peresa Galdosa "Nazaren" u prevodu Aleksandre Mančić, prema kojem je Luis Bunjuel snimio jedan od svojih, kažu najboljih, filmova. Tu je i knjiga Ejmi Bender "Moj lični nevidljivi znak", roman u prevodu Aleksandre Mančić koja ukazuje na magijski realizam i iskrenost ove američke autorke mlađe generacije.

"Rad" je poznat i po knjigama Elen Pejgels i Karen King koje se bave apokrifnim jevanđeljima i gnosticizmom, i čije knjige za one koji "ne padaju" na Braunov "Da Vinčijev kod" predstavljaju izuzetno štivo. Ovih dana objavljeno je treće izdanje čuvenih "Gnostičkih jevanđelja" Pejgelsove, u prevodu Zorana Minderovića (edicija "Pečat").

Još dve "Radove" veoma tražene knjige obnovljene su, u sasvim novoj opremi: prva je "Ishranom protiv raka" Mičija Kušija a druga "Lečenje biljem" Jovana Tucakova.

Za Sajam knjiga ovaj izdavač će objaviti roman Saše Hadži-Tančića "Bolest i poslednji dani" o Stevanu Sremcu, a od stranih pisaca roman Patrika Besona "Hristov grob", priče Dejvida Fostera Valasa "Zaborav" i roman "Žena za ljubav" Giš Džen koja sigurno dolazi u Beograd za Sajam.

"Rad", međutim, za Sajam priprema dva spektakularna izdanja: prvo su Sabrane priče i pesme Edgara Alana Poa (oko 1.100 stranica). Zahvaljujući prevodiocu, pesniku i esejisti Kolji Mićeviću, konačno će na srpskom jeziku biti objedinjeno celokupno Poovo pesničko stvaralaštvo, a prevodioci priča su Vera Stojić, Božidar Marković, Aleksandra Mančić, Milan Miletić, Tatjana Simonović…

Drugi kapitalni projekat je "Sto govora" Nikole Pašića u dva toma koje je priredio Đorđe Stanković, i za koje se očekuje podrška Ministarstva nauke.