Француске овце у Седлару

Свилајнац – Дејан Никодијевић из Седлара код Свилајнца одгаја јединствену расу оваца у Србији. Реч је о француским тексел овцама, које је из Центра за генетику увезао 2007. године. На његовој фарми тренутно има 38 оваца, које чува такозвана електрична чобаница. Наиме, он је ливаду од девет хектара оградио жицом кроз коју је пустио електричну енергију, тако да овце не могу да побегну.

– Овчарством сам почео да се бавим 2006. године. Тада сам одгајао виртемберг овце, које су најраспрострањеније у Србији. Али, чим се указала прилика да увезем тексел овце, ја сам то и учинио. За 28 оваца и два овна, укључујући њихов транспорт и карантин, дао сам око 27.000 евра. Сигуран сам да сам ја једини, поштујући све законске норме, увезао ову расу оваца у Србију –  наводи Дејан за „Политику“.

Он искључиво производи приплодна грла, која продаје великим одгајивачима оваца, како би укрштањем с овцама друге расе побољшали квалитет својих грла.

– Мужјак тексел овце је такозвани месни коректор. Када се он укрсти с овцом друге расе, добије се јагње чије месо има баш оне карактеристике које су потребне да би га кланице откупиле и припремиле за касапнице. Таква јагњад много су меснатија од домаћих и много брже напредују. Поређења ради, тромесечно јагње домаће овце може да тежи 25 килограма, а јагње добијено укрштањем и до 40 килограма – додаје Дејан.

Потврду квалитета француских грла Дејан је добио на Новосадском сајму, јер је 2009. и ове године добио златне медаље за колекцију приплодних двиски (шиљежади), односно оваца старих 13 месеци.

– Ове овце се „саме чувају“. Оне преко лета пасу траву с ливаде на којој и бораве и на којој постоји и вода, па не морам да их појим. Моја супруга Невенка и ја их повремено обиђемо. Више посла имамо преко зиме, када су оне затворене у тору – каже Дејан и додаје да планира да повећа број приплодних грла на педесет.

З. Глигоријевић