Контрасти царског града

Од нашег специјалног извештача

Рабат, јуна – Док човек не дође у Мароко, мисли да најбогатији људи на свету живе у Кувајту. Када дође овде, тада сазна и види да најбогатији живе у Мароку. У ове речи једног дипломате у Рабату није тешко поверовати ако сте у званичној посети Мароку, као што су били учесници годишње скупштине Удружења франкофонских новинара у мароканском главном граду, јер се домаћини у таквим приликама труде да вам што више тог луксуза и покажу. При том, скупштина УПФ-а је одржана под покровитељством краља Марока Мухамеда Шестог, који се иначе са 1,5 милијарди долара налази на осмом месту најбогатијих племића на свету (први је краљ Тајланда).

Рабат је, уз Фес, Маракеш и Мекнес, један од четири древна „царска” града Марока који су задржали своју традицију, препуштајући се при том и модернизацији. У њему се налази краљевска палата која је, заштићена зидинама, практично град за себе и ту живе људи који раде у краљевој администрацији.

За разлику од краљевске палате која се не може видети са улице, бели и раскошни Маузолеј Мухамеда Петог, велелепна грађевина испред које се смењује коњичка стража, изложен је погледима. Маузолеј је подигао Хасан Други (отац садашњег краља Мухамеда Шестог) свом оцу Мухамеду Петом, иначе првом мароканском краљу после добијања независности (1956).

Један од најлуксузнијих хотела у Рабату „Ла Тур Хасан”, у коме је био смештен део учесника скупштине УПФ-а, уређен је у стилу хиљаду и једне ноћи. По луксузу, али оном модерном, карактеристичном за 21. век, ништа мање не заостаје ни хотел „Софител” окружен раскошним вртом са палмама и травњацима, у чијим салама је скупштина франкофонских новинара одржавана.

Марокански министри приредили су новинарима вечере у отменим вилама и клубовима. Коктел добродошлице приређен је у краљевском Голф клубу који се налази ван града, са ергелом коња и шумама, док је у отменом Наутик клубу на обали Атлантика новинаре угостио министар за комуникације Халид Насири. (/slika2)

Министар спољних послова владе Марока Тајеб Фаси Фихри приредио је вечеру за франкофонске новинаре у здању „Villa des Hotes”. Вилa je такође уређена у стилу хиљаду и једне ноћи, а вечера је послужена под белим шатором у дворишту, где су на сребрним послужавницима понуђени најлепши марокански специјалитети.

Насупрот овом луксузу, довољно је прошетати рабатском медином, па видети да локално становништво живи врло скромно. Мароко је, уосталом, земља са веома израженим и природним и друштвеним контрастима. Као што у истим границама леже плодне равнице, атлантска и средоземна обала и више од 4000 метара високи врхови Атласа, тако на истом простору живе неизмерно богати и веома сиромашни. Према подацима из 2007. године, 15 одсто становништва живи испод линије сиромаштва, али, упозоравају они који су пропутовали афрички континент, треба правити разлику између сиромаштва у овој земљи Магреба и далеко већег сиромаштва „црне” Африке.

Гордана Поповић