Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Музеј на месту „Боема”

Музеј на месту „Боема”
Божидар Ђуровић Фото Д. Јевремовић

У нашем националном театру на јесен ће бити отворен Музеј Народног позоришта, изјавио је јуче за наш лист Божидар Ђуровић, управник ове куће. Музеј ће се налазити у простору бившег ресторана „Боеми”, који припада згради Народног позоришта, обухватиће 370 квадрата, а његово идејно решење увелико ради Милан Палишашки, архитекта који је пре 20 година осмислио ентеријер овог позоришног здања.

– Велики број уметника из историје Народног позоришта, које је старо 142 године, оставио је неизбрисив траг у српској култури. Међутим, природа позоришне и музичке уметности је парадоксална: истовремено и лепа, и тужна – лепа због тога што ниједна уметност не може тако директно да делује на гледаоце, а са друге стране, иако има велику популарност, овај вид уметничког изражавања брзо пада у заборав. Зато нам је жеља не само да оплеменимо овај простор већ и да њиме ефемерност позоришног чина отргнемо од заборава. На трагу тога до сада смо организовали Циклус „Сећања”, посвећен Мирославу Чангаловићу, Оскару Данону, Радету Вучићу, Бојану Ступици... Национални театар треба да буде и место које ће омогућити гледаоцима да се што боље упознају са традицијом ове куће, јер сам уверен да суштински недовољно знамо о горостасима на чијим плећима данас у ствари живимо и стварамо – каже Божидар Ђуровић.

Према његовим речима, Музеј Народног позоришта имаће сталну поставку, али и редовне тематске изложбе. У овом простору биће организоване позоришне трибине, сусрети са значајним уметницима, емитовани видео записи старијих позоришних представа, биће изложени стари пропагандни материјал, уметничка грађа из 19. века, реквизита, костими, макете сценографија и слично. У том простору радиће и сувенирница, као и незаобилазни бифе.

– Између осталих експоната изложићемо костим светски познатог тенора Марија дел Монака, костим Љубинке Бобић из „Госпође министарке”, костим Раше Плаовића из „Коштане”, бисту глумца и редитеља Алексе Бачванског, кореспонденцију великих уметника и друго, а да је ова идеја побудила велико интересовање код позоришне и шире јавности потврђују и позиви породица преминулих уметника, који желе да баш Музеју Националног театра завештају део уметничке и друге грађе. Поменимо и то да у овом тренутку наша кућа, нажалост, нема бисте својих бивших великих уметника и значајних управника, попут Жанке Стокић, Невенке Урбанове, Мирослава Чангаловића, Нине Кирсанове, Наташе Бошковић, Добрице Милутиновића, или пак Јована Ђорђевића, Милана Грола, Милана Предића, Бранислава Нушића… тако да ће нама који смо овде, и онима који долазе после нас, простор музеја бити веома инспиративан за нове садржаје – наводи Божидар Ђуровић, и додаје да очекује врло блиску сарадњу са институцијама као што су Музеј позоришне уметности Србије и Позоришни музеј Војводине.

Ђуровићев предлог за оснивање музеја подржао је Управни одбор, као и Министарство културе Србије. Како је идеја скоро настала и није предвиђена буџетом за ову годину, управник се нада ће од Донаторског гала концерта 6. јула, као и од мецена којима је стало до српске културе, сакупити потребна средства, па да ће поменути простор бити отворен 22. новембра, симболично на Дан Народног позоришта.

– Музеј ћемо конципирати и тако да има економску одрживост, јер наша идеја није да запослене отпуштамо већ да их преквалификујемо и упошљавамо. Музеј ће водити читав тим људи, а некога од запослених послаћемо на додатну музеолошку едукацију, тако да ћемо имати и свог кустоса. Подсетићу да је Народно позориште најкомплекснија позоришна институција у земљи и једна од ретких у Европи која под једним кровом има ансамбл Драме, Опере и Балета и која мора да функционише са оптималним бројем квалификованих људи. Не кажем да немамо вишка, али у овом тренутку имамо мање запослених него што је предвиђено систематизацијом, и 60 људи мање од када сам преузео функцију 10. марта прошле године. Сада имамо 738 ангажованих на одређено и на неодређено и желимо да се трансформација куће изврши на што безболнији начин, јер и они који су истински технолошки вишак можда нису сами криви због тога и зато им треба пружити шансу да зараде своју плату. Током јесени нас очекује нацрт новог Правилника о систематизацији, а сада је најважније да немамо никаквих дугова и да можемо да се похвалимо са 170.000 гледалаца у претходној сезони, а велики број тих посетилаца, надамо се, видеће наредне године и наш музеј – чули смо до Божидара Ђуровића. 
 

-----------------------------------------------

Санације и реконструкције

„Током лета очекују нас санација крова, умивање фасаде, и реконструкција расхладних уређаја. Циљ нам је да током 2011. уз помоћ државе завршимо и реконструкцију сцене „Раша Плаовић”. Тада ће позориште бити у знатно бољем стању јер од када је отворена нова зграда осамдесетих година прошлог века, па до данас, није било значајнијих улагања”, каже Ђуровић.

-----------------------------------------

Прилика за студенте

Од 21. до 26. јуна у Народном позоришту ће, под називом „Први корак – пођимо им у сусрет” бити изведено 10 представа студената глуме из Београда, Новог Сада, Новог Пазара, Косовске Митровице и Бјељине, са идејом да представимо младе људе и омогућимо им што безболнији прелазак из студентског у професионални живот. На ове представе позвали смо управнике свих позоришта из Србије, као и редитеље, продуценте и друге, и одштампали каталог са комплетним подацима студената и њиховим контактима, каже Ђуровић и подсећа да се од недавно у Народном позоришту једном месечно организују и „Отворена врата”, тј. бесплатан обилазак позоришта, уз присуство пробама и разговор са уметницима. Следећа „Отворена врата” одржаће се сутра од 11, 13, и 15 часова.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.