Тело без моћи

Војни кабинет председника Србије Бориса Тадића имаће минималан број чланова, а начелника кабинета председник ће именовати у наредних неколико недеља.

У војном кабинету највероватније ће бити троје људи и то ће тело служити за бољу и професионалнију комуникацију са оружаним снагама и обавештавање председника о проблемима у Војсци.

Оснивање војног кабинета председника Тадића добило је велики публицитет који прате и одређене политичке спекулације у јавности. Оне су увећане чињеницом што ни актуелни Устав Србије, ни закони не познају постојање таквог тела, за разлику од Уставне повеље која је дефинисала постојање војног кабинета при функцији председника СЦГ.

Правни експерти и војни аналитичари слажу се да нема места негативном публицитету, јер је реч о саветодавном телу на које председник по функцији има право. Такође, војни кабинет се не налази у ланцу командовања па из њега не извире председникова моћ. То тело само помаже председнику у његовом обављању функције врховног команданта.

После осамостаљивања Србије, одлуком од 29. јуна ове године председник Борис Тадић преузима војни кабинет у истом саставу у коме је пословао при кабинету Светозара Маровића. Војни кабинет је основан још деведесетих година прошлог века, тада је био помоћно и саветодавно тело председника СР Југославије, потом по аналогији и председника државне заједнице СЦГ.

Војни кабинет, по речима др Бојана Димитријевића, саветника председника Републике за војна питања, чине четири, пет официра, углавном правника по образовању који у две-три канцеларије обављају административне послове. Њихов делокруг рада су унапређења, како најмлађих, тако и највиших чинова у Војсци, протокол, церемонијална употреба гарде, полагање венаца, све оно што Тадић као врховни командант мора да обавља у миру.

Војни кабинет даје и мишљења на предложена правна решења у доктринарним и законским документима које потписује председник и које се тичу одбране.

Из техничких разлога Тадић се одлучио за преузимање војног кабинета председника Маровића који тако функционише без прекида и кадровских измена.

– Да ли ће Тадић оставити те људе, то је његово дискреционо право – истиче др Димитријевић и додаје:

– Стратегијски преглед одбране предвиђа постојање овог тела са истим или сличним бројем људи. Из тог тела не извире председникова моћ, то тело само потпомаже функционисање њега као врховног команданта, дакле, нема места за политичке спекулације. Састав чине војни правници, неколико секретара, зато ми се чини да је цела ствар у принципу беспотребно подигнута на виши ниво.

Димитријевић подсећа да је пословање војног кабинета регулисано пословником из 2001. године који је потписао председник СРЈ Коштуница, а допуњено је 2003. године после доласка Маровића на ту дужност.

– Пошто је по члану 83, тачка пет Устава Србије председник задужен да руководи оружаним снагама у миру и рату, оснивање војног кабинета је у склопу његове функције. То је помоћно, радно тело председника Републике у обављању његове уставне надлежности – каже професор др Ратко Марковић, један од твораца важећег устава.

Председник има право да се сам организује за обављање функције врховног команданта, дакле може формирати саветодавна и стручна тела, и ево он је формирао једно такво тело– напомиње др Марковић. С обзиром на то да такво тело не познаје ни Устав, ни законе, председникова одлука добија велики публицитет, али то је ствар унутрашње организације председника Републике за обављање једне од његових уставних надлежности.

Иако уставом и законом није прецизирано оснивање војног кабинета при функцији председника Србије, не може се рећи да је оно противуставно и противзаконито. Такво неформално, саветодавно помоћно радно тело председнику по функцији припада.

Војни кабинет је био предвиђен Уставном повељом, као и законима о Војсци и одбрани на нивоу председника државне заједнице. Устав Србије и закони то не предвиђају, међутим, и председник, као и премијер, може имати саветодавна тела, напомиње др Ратко Марковић и додаје да у Србији нема правног вакуума што се тиче оружаних снага, јер још важе закони и војсци и одбрани. Сада су на снази закони СРЈ и СЦГ, јер је и СЦГ  преузела закон од СРЈ који је донет још 1994. године.

Познато је да има много устава у свету који не садрже одредбе о војсци и о оружаној сили, јер се та материја подробније регулише законом. Код нас та навика постоји још из старих устава из времена краљевине.

Важећи Устав Србије не садржи одредбе о Војсци, јер је донет 1990. године у време постојања СФРЈ, али има одредбе ко руководи оружаној сили, и та надлежност је активирана после 16 година од његовог доношења.

--------------------------------------------------------------------------

Нови шеф још није именован

Поводом тврдњи појединих медија да ће шеф кабинета бити пуковник Звонко Пешић, досадашњи секретар Војног кабинета бившег председавајућег ВСО и председника СЦГ Светозара Маровића, из кабинета председника је објашњено да је Тадић преузео војни кабинет чији је шеф Пешић, а нови шеф ће бити именован наредних недеља.

На питање ко ће бити шеф војног кабинета, министар одбране Зоран Станковић је наговестио у изјави приликом обиласка Медвеђе да је у игри "пуковник који је већ радио са председником Тадићем док је он био министар одбране". Бојан Димитријевић одговара да не зна на кога министар мисли:

– С обзиром на то да је кабинет преузет без радикалних резова, мислим да ни око питања шефа кабинета неће бити већих дискусија. Да је Тадић имао неку намеру под наводницима, он би већ извршио промене, а пошто је потпуно исти састав кабинета и намена то говори да су Тадићеве намере биле коректне.