Telo bez moći

Vojni kabinet predsednika Srbije Borisa Tadića imaće minimalan broj članova, a načelnika kabineta predsednik će imenovati u narednih nekoliko nedelja.

U vojnom kabinetu najverovatnije će biti troje ljudi i to će telo služiti za bolju i profesionalniju komunikaciju sa oružanim snagama i obaveštavanje predsednika o problemima u Vojsci.

Osnivanje vojnog kabineta predsednika Tadića dobilo je veliki publicitet koji prate i određene političke spekulacije u javnosti. One su uvećane činjenicom što ni aktuelni Ustav Srbije, ni zakoni ne poznaju postojanje takvog tela, za razliku od Ustavne povelje koja je definisala postojanje vojnog kabineta pri funkciji predsednika SCG.

Pravni eksperti i vojni analitičari slažu se da nema mesta negativnom publicitetu, jer je reč o savetodavnom telu na koje predsednik po funkciji ima pravo. Takođe, vojni kabinet se ne nalazi u lancu komandovanja pa iz njega ne izvire predsednikova moć. To telo samo pomaže predsedniku u njegovom obavljanju funkcije vrhovnog komandanta.

Posle osamostaljivanja Srbije, odlukom od 29. juna ove godine predsednik Boris Tadić preuzima vojni kabinet u istom sastavu u kome je poslovao pri kabinetu Svetozara Marovića. Vojni kabinet je osnovan još devedesetih godina prošlog veka, tada je bio pomoćno i savetodavno telo predsednika SR Jugoslavije, potom po analogiji i predsednika državne zajednice SCG.

Vojni kabinet, po rečima dr Bojana Dimitrijevića, savetnika predsednika Republike za vojna pitanja, čine četiri, pet oficira, uglavnom pravnika po obrazovanju koji u dve-tri kancelarije obavljaju administrativne poslove. Njihov delokrug rada su unapređenja, kako najmlađih, tako i najviših činova u Vojsci, protokol, ceremonijalna upotreba garde, polaganje venaca, sve ono što Tadić kao vrhovni komandant mora da obavlja u miru.

Vojni kabinet daje i mišljenja na predložena pravna rešenja u doktrinarnim i zakonskim dokumentima koje potpisuje predsednik i koje se tiču odbrane.

Iz tehničkih razloga Tadić se odlučio za preuzimanje vojnog kabineta predsednika Marovića koji tako funkcioniše bez prekida i kadrovskih izmena.

– Da li će Tadić ostaviti te ljude, to je njegovo diskreciono pravo – ističe dr Dimitrijević i dodaje:

– Strategijski pregled odbrane predviđa postojanje ovog tela sa istim ili sličnim brojem ljudi. Iz tog tela ne izvire predsednikova moć, to telo samo potpomaže funkcionisanje njega kao vrhovnog komandanta, dakle, nema mesta za političke spekulacije. Sastav čine vojni pravnici, nekoliko sekretara, zato mi se čini da je cela stvar u principu bespotrebno podignuta na viši nivo.

Dimitrijević podseća da je poslovanje vojnog kabineta regulisano poslovnikom iz 2001. godine koji je potpisao predsednik SRJ Koštunica, a dopunjeno je 2003. godine posle dolaska Marovića na tu dužnost.

– Pošto je po članu 83, tačka pet Ustava Srbije predsednik zadužen da rukovodi oružanim snagama u miru i ratu, osnivanje vojnog kabineta je u sklopu njegove funkcije. To je pomoćno, radno telo predsednika Republike u obavljanju njegove ustavne nadležnosti – kaže profesor dr Ratko Marković, jedan od tvoraca važećeg ustava.

Predsednik ima pravo da se sam organizuje za obavljanje funkcije vrhovnog komandanta, dakle može formirati savetodavna i stručna tela, i evo on je formirao jedno takvo telo– napominje dr Marković. S obzirom na to da takvo telo ne poznaje ni Ustav, ni zakone, predsednikova odluka dobija veliki publicitet, ali to je stvar unutrašnje organizacije predsednika Republike za obavljanje jedne od njegovih ustavnih nadležnosti.

Iako ustavom i zakonom nije precizirano osnivanje vojnog kabineta pri funkciji predsednika Srbije, ne može se reći da je ono protivustavno i protivzakonito. Takvo neformalno, savetodavno pomoćno radno telo predsedniku po funkciji pripada.

Vojni kabinet je bio predviđen Ustavnom poveljom, kao i zakonima o Vojsci i odbrani na nivou predsednika državne zajednice. Ustav Srbije i zakoni to ne predviđaju, međutim, i predsednik, kao i premijer, može imati savetodavna tela, napominje dr Ratko Marković i dodaje da u Srbiji nema pravnog vakuuma što se tiče oružanih snaga, jer još važe zakoni i vojsci i odbrani. Sada su na snazi zakoni SRJ i SCG, jer je i SCG  preuzela zakon od SRJ koji je donet još 1994. godine.

Poznato je da ima mnogo ustava u svetu koji ne sadrže odredbe o vojsci i o oružanoj sili, jer se ta materija podrobnije reguliše zakonom. Kod nas ta navika postoji još iz starih ustava iz vremena kraljevine.

Važeći Ustav Srbije ne sadrži odredbe o Vojsci, jer je donet 1990. godine u vreme postojanja SFRJ, ali ima odredbe ko rukovodi oružanoj sili, i ta nadležnost je aktivirana posle 16 godina od njegovog donošenja.

--------------------------------------------------------------------------

Novi šef još nije imenovan

Povodom tvrdnji pojedinih medija da će šef kabineta biti pukovnik Zvonko Pešić, dosadašnji sekretar Vojnog kabineta bivšeg predsedavajućeg VSO i predsednika SCG Svetozara Marovića, iz kabineta predsednika je objašnjeno da je Tadić preuzeo vojni kabinet čiji je šef Pešić, a novi šef će biti imenovan narednih nedelja.

Na pitanje ko će biti šef vojnog kabineta, ministar odbrane Zoran Stanković je nagovestio u izjavi prilikom obilaska Medveđe da je u igri "pukovnik koji je već radio sa predsednikom Tadićem dok je on bio ministar odbrane". Bojan Dimitrijević odgovara da ne zna na koga ministar misli:

– S obzirom na to da je kabinet preuzet bez radikalnih rezova, mislim da ni oko pitanja šefa kabineta neće biti većih diskusija. Da je Tadić imao neku nameru pod navodnicima, on bi već izvršio promene, a pošto je potpuno isti sastav kabineta i namena to govori da su Tadićeve namere bile korektne.