Половина Италијана „под паском”

Рим, 18. јуна – Расправа у италијанском Сенатуо новом закону о прислушкивању телефона привлачи велику пажњу медија, политичара и истражних судија, јерприслушкивање телефона је врло раширена појава у Италији. Према неким званичним проценама, чак 30 милиона Италијанаје, можда, било прислушкивано док су разговарали телефоном, а то је – половина укупног становништва земље!

Зато је ове недеље с великом пажњом праћена расправа уСенату о контроверзном законском предлогу за строжезаконе о прислушкивању телефона („пресретању телефонских разговора”, како се то еуфемистички званично зове), а владаје средином седмице победила кад је њен нацрт добио већинугласова Горњег дома парламента. Закон још треба да усвоји Доњи дом да би ступио на снагу, апредвиђа тежу процедуру за добијање налога заприслушкивање телефона и забрањује штампи да објављујетако добијене транскрипте разговора – пре почетка суђењаза које је прислушкивање било одобрено.

Премијер Берлускони каже да је превише кривичних истрагапретрпело штету због информација добијених прислушкивањемкоје су пре времена процуриле у медије и тврди да новизакона о прислушкивању штити приватност.

Међутим, водећи листови у земљи кажу да нови законпредставља „налог да се ћути” док водећи тужиоци, познатипо суђењима против мафије, кажу да ће им нови законотежати посао.

Иначе, прислушкивање телефонских разговора у Италији јевелики бизнис а 2008. године, уз добијену дозволу,„пресретнуто” је више од 120.000 разговора. Неки, зато,Италију сматрају „европском Меком прислушкивања”.Многе разговоре забележила је полиција, истражујућиактивности мафије на Сицилији. У једном случају је послеприслушкивања разговора двојице мушкараца, који су седоговарали око грађевинског уговора, уследило кривичногоњење док су докази добијени на овај начин допринели и коначном изрицању пресуде.Одобрења за прислушкивање у Италији сада трају доосамнаест месеци – нови закон тај период ограничава на 75дана, уз могућност краћих продужења.

Пјеро Грасо један је од водећих истражних судија који водерат са италијанском мафијом и спада међу оне који сепротиве новом закону. Он оцењује да је политичарима јаснопренео шта брине њега и његове колеге – могућност да имнови закон битно ограничи простор за деловање.

Италијански фудбалски навијачи данас не праве буку само кадпрослављају победу свог тима већ и кад се буне збогхапшења фудбалских званичника оптужених да су намешталиутакмице. Истрага о томе се великим делом ослањала наполицијско пресретање телефонских разговора а бројнимедији су објавили њихове транскрипте.Нови закон ће ставити тачку на такву праксу уз строге казнеза „цурење” података. Новинарима и медијима претићеновчане казне, па и затвор, ако искористе пресретнутиматеријал пре него што дође до суднице.

Ђан Франческо Турано, новинар магазина „Еспресо”, уверен једа ће то угушити слободу штампе. „То носи катастрофалнепоследице јер нећемо имати приступ доказима из истраге, узоно што сазнамо сами... Ако у Италији сами нештоистражујете, људи који су предмет ваше истраге могу давас туже. А ако у рукама немате материјал из истраге којиби вам помогао, нећете моћи да се браните”, изјавио јеТурано.

Неко би рекао да је то заправо „лењо новинарство” – да суновинари навикли да имају приступ материјалу који им, напогрешан начин, олакшава посао.

„Мислим да то јесте довело до извесних злоупотреба. Али свеово је озбиљно политичко питање, ствар која се тичемогућности да информишете јавност”, оцењује Турано,одговарајући на такве оцене.

Током расправе о нацрту овог новог закона у италијанскомСенату, премијер Силвио Берлускони подржавао је нове мерејер, према његовим речима, стално објављивањеприслушкиваних разговора ствара „порно политику”.Критичари га, међутим, оптужују да гуши слободу штампе и даму је нови закон потребан како би сакрио скандале изприватног живота.

Ђорђо Страквадањо, члан Доњег дома парламента, такођеподржава нови закон и тврди да се њиме не гуши штампа већштити приватност грађана.„Разумем да треба очувати улогу јавности и могућност даљуди имају увид у процесе и истраге. Али највећи деоприслушкиваних разговора пласирају се као трачеви. То,можда, продаје новине, али то није питање слободе штампе”,каже посланик Страквадањо.

Транскрипти прислушкиваних разговора рутински се појављујуу италијанским медијима. Они који такво стање желе даобуздају кажу да је ствар отишла предалеко, да секомпромитују и истраге и репутације људи.

Међутим, противници новог закона тврде да он представљаважно средство којим се званичници штите од одговорности.