Преседан

Истражни судија обавио је увиђај, место злочина је пажљиво снимљено. Наизглед, још једна суморна вест о злочину. Али, зашто се сурова егзекуција код Вршца, када је средовечни мештанин хладнокрвно испалио хице из пушке, у Србији третира као преседан?

Зато што је убијен један пас. Немачки овчар, који је скитао пољима без водича, ући ће у анале судске хронике, у пакету са сиротом зрењанинском мачком коју је недавно сурово мучио власник, везавши је за плинску цев и оставивши је да угине у мукама.

Најава судских процеса због убиства пса и мачке, које су покренула државна тужилаштва у последњих неколико дана, осим што ће пружити наду љубитељима животиња и присталицама здравог разума да ће се садистичке игре према животињама коначно санкционисати, представља заправо још један доказ широког консензуса о спремности Срба да марширају ка Бриселу.

Али, чак и ако циници у пасјим и мачкарским процесима препознају још један у низу доказа о наглашеној европеизацији и напуштању традиционализма, што, је л’ те, може резултирати и укидањем националних хобија, попут масовног лова на псе луталице – кандидатура за чланство у уједињеној Европи ипак не представља само обавезу земље чланице на законско прилагођавање у областима буџетске политике, заједничке одбране или заштите људских права. "ЕУ кандидат" мора усвојити сет правних норматива, нешто обимнијих од сабраних дела свих руских класика, којима се регулишу многе области из домена – цивилизацијског понашања.

Оно не подразумева запуштена прихватилишта животиња, претрпана одбаченим штенцима, оно не значи могућност приступања богатим фондовима уз толерисање неконтролисаног бацања отрова по парковима и шеталиштима, иживљавања на фармама, циркусима, зоолошким вртовима... Пре десетак година, ветеринарски техничар у злогласном крематоријуму за животиње у Овчи, описан у магазину "Тајм" као највећи живи убица паса, лично ми је, леденим гласом, без трунке гриже савести, описивао методе ликвидације луталица. Кад није могло отровом, који се убризгавао инјекцијама, радио је маљ.

Кривичним закоником Србије, који се примењује од 1. јануара ове године, први пут је у нашем кривичном законодавству поменуто убијање и мучење животиња. За то је предвиђена новчана казна или казна затвора до шест месеци. До ове године, убијање и злостављање животиња није сматрано кривичним делом. Махом је третирано као забава. Новчаном казном или робијом до три године казниће се и мучитељи већег броја животиња, а кажњиво је и насиље над заштићеним животињским врстама.

Социолози тврде да не треба пуно времена да се са мучења животиња крене на људе. Тамо где је млаћење жене и деце углавном пролази бесплатно, вероватно јеретички звучи податак да је један Американац платио казну од 45.000 долара зато што је његов пас заклао комшијску мачку.

Животиње имају нервни систем који је у стању да осети бол, патњу, страх, панику, сигурност и удобност. Помислите понекад на то, пре него што пожелите да шутнете пса или сецирате мачку. Бар Брисел не мора да нас подсећа како то изгледа када се осетите као "претучени пас".