Непрекидна изборна кампања

Политичари су у непрекидној изборној кампањи, пожалили су се најбогатији људи Србије који су због прекомерне куповине некретнина заглавили у велике дугове. Они сада траже помоћ политичке елите, предлажу да она постане велики предузетник и жале се како она неће то да ради јер је у непрекидној изборној кампањи која јој не дозвољава да се солидарише с предузетничким слојем.

С друге стране, и политичари сами себе оптужују за непрекидну изборну кампању. Хапшење свог сарадника Велимир Илић објаснио је локалним изборима у Бору, а сличних оптужби има колико вам воља.

Зато је питање да ли је почела изборна кампања за изборе који се очекују за годину, а можда и две.?

Владимир Вулетић, социолог, каже да није. „Активност странака је нормална, много их је, а опозиционе странке стварају ту слику. Формирана је и Унија региона, а и економска криза погодује причама о изборима.”

Бранко Радун, политички аналитичар, мисли да је реч о специфичној појави перманентне изборне кампање зато што странке не знају када ће избори бити расписани. „Ово је као предпредизборна кампања у којој странке настоје да се позиционирају, а многи мисле када Динкић прави кампању избори ће бити за годину дана.”

Миодраг Радојевић, истраживач сарадник Института за политичке студије, каже да очигледно има више разлога од психолошких, техничких па и политичких због којих странке улажу толико много у локалне изборе.

„Странке изгледа на то гледају као мини тест за републичке изборе. Како ствари стоје, медијски и политички циркус се све више појачава.”

(/Slika2)Могу ли странке, а нарочито народ, да издрже кампању која траје годину или две? Вулетић каже да не могу. „Она траје од момента када се распишу избори. Али, мање странке су уплашене ако се стално не чује за њих, а ни великим као што је СНС не би сада одговарали избори. Раније су странке углавном биле активне само када су избори.” Радун каже да права кампања не може трајати годину или две дана, али да странке покушавају боље да се позиционирају. „Странке раде нешто што личи на кампању и преко локалних избора траже своје боље место.” „Оно што зачуђује је што поједине странке улажу велики новац, инфраструктуру, активисте и професионалце у локалне изборе. Све горе живимо а све су скупље кампање”, каже Радојевић.

Чини се да у овом тренутку странке немају много питања која постављају, а интересантније је да ли ће пред изборе кључна питања бити богатство и сиромаштво, Косово и Метохија, ЕУ, или ће у игри бити нешто четврто. Вулетић каже да ће то бити у зависности од датума избора. „Различите странке ће постављати различита питања. Биће то Косово, али ЕУ мало теже јер им нисмо интересантни због граница. Напредњаци ће се вероватно бавити економским питањима.”

За Радуна то зависи ко ће од политичара бити најагилнији да наметне тему. „На последњим изборима демократе су наметнуле Европу, а сада то више није актуелно, јер ће Хрватска ући за две-три године а ми ко зна кад. Сада би то могла да буде борба против корупције, тајкуна, криминала и социјалне теме. То ће бити потегнуто због недостатка тема. Може да буде и нешто ново ако нека партија наметне тему и уме да је артикулише. Мораће да имају теме.”

(/Slika3)Радојевић каже да странке испипавају пулс, да воде рачуна о истраживањима и према томе одлучују шта ће бити тема. „Прва тема би могла да буде излазак из кризе, друга европске интеграције као синоним за бољи живот, а трећа борба против организованог криминала и корупције.”

Али, опозиционе партије се сада не изјашњавају о питањима за наредне изборе, мада их неке стално траже.

„Немају их. Главна тема је критика власти без алтернативе. После тога је ДСС направио економски програм”, каже Вулетић.

„СНС је најавио да ће изаћи с економским програмом. У политици се много прича, а мало ради. Све је за сада шупља прича. Сетимо се деведесетих година, када је главна ствар била подићи што већу галаму. Сада има важних питања и странке на њима морају да скупљају поене.”

Радун сматра да опозиција нема ресурсе и медијски простор, да није јединствена и да неки кокетирају с влашћу, па је тешко у тој ситуацији имати теме.

„Нико у Србији нема идеју шта да се ради а пре свега власт – мада би требало да имају јер од тога зависи да ли ће остати на власти. Опозиција није јединствена и нема причу која ће јој проширити бирачко тело. То је ДС успео на последњим изборима. Иако су истраживања показивала да се бирачи не слажу са свим око ЕУ, демократе су их придобили причом.”

И Радојевић се слаже да нема идеја. „Треба сачекати митинг опозиције, али њу оптерећују анимозитети и борба за лидерско место. Водиће се борба између ДСС и СНС, и СНС и СРС. Опозиција није јединствена, нема снагу и јасно профилисане ставове. Сада су на клизавом терену и опозиција и политичка елита. Видећемо колико имамо добру опозицију и колико је политичка елита вична да пронађе излаз из политичке и економске кризе.”