Секретар или секретарица

Замислите да на спавање одете као психолог, а да се пробудите као – психолошкиња и то пре свега захваљујући чињеници да је Србија баш тог имагинарног дана у недељи добила нови Речник српског језика у коме се сва занимања налазе и у – женском роду. А сада покушајте на тренутак да замислите шта би се променило у вашој свакодневици.

Језичка равноправност

Да ли би вас сачекао исти број пацијената као и претходног дана и иста количина нервирања око ситница и крупница које чине свакодневицу посла психолога у Србији? А на крају радног дана, да ли бисте били ослобођени помоћи у писању домаћег задатка вашег млађег детета и решавања љубавних проблема старијег чеда, а потом и прављења ручка, пеглања веша, усисавања и свих оних детаља који су чинили вашу свакодневицу дан пре него што је донесен нови речник српског језика.

И док психо-лингвисти објашњавају да је питање језичке равноправности полова – предуслов за све остале животне једнакости, психолог(психолошкиња) из претходног пасуса тешко да би могла да пронађе барем један детаљ из своје свакодневице који би се разликовао само због тога што је на занимање из своје факултетске дипломе додала наставак "иња".

Професор др Свенка Савић, један од наших највећих стручњака за психолингвистику и координаторка Центра за родне студије Универзитета у Новом Саду и један од аутора Речника српског језика који је у припреми, међутим, тврди да језичка равноправност представља само доследно остваривање српског језика, који има и женски род и додаје:

– Ако хоћемо равноправност полова, онда и језик мора да се прилагоди и да буде равноправан. Залагање за доследну употребу форми женског рода за занимања (професије) и титуле (статусног обележја) жена важно је првенствено зато што је велики број жена у многим професијама и на многим одговорним местима у друштву. А потом и због тога што је оно у складу са поштовањем основних граматичких правила српског језика. Једно такво правило односи се и на правило грађења реченице и гласи да се субјекат и предикат морају слагати у роду и броју, иначе је реченица неграматичка. Наиме, неправилно је рећи: "Професор је рекла" или "Милиционер је записала број аутомобила" – објашњава наша саговорница.

Категорија рода јесте уткана у све нивое језика, али не и у све нивое комуникације, а, због наслеђене патријархалности језика, многе именице немају женски род. Иако већина облика именица у женском роду постоји у речнику Матице српске, оне нису одомаћене у свакодневном говору, па је због тога појава "социолошкиња" и "стручњакиња" многима синоним за насиље над језиком и само друго име за "српску варијанту хрватског новоговора". Заговорници тезе "о силовању језика" постављају логично питање – да ли ће докторка или социолошкиња брже напредовати, добити већу плату и да ли ће јој бити лакше ако буде са посла отпуштена као докторка, а не као доктор?

Феминизација занимања

Осим тога, лингвисти још увек немају одговор на питање шта ће се десити са именицама попут "секретара", који у мушком роду означава политичку функцију, а у женском роду занимање.

Председница Одбора за равноправност полова Лејла Руждић каже да се у нацрту Закона о равноправности полова не спомиње феминизација занимања, али да приближавање Европској унији обавезује на употребу политички коректног говора. Свенка Савић додаје да смо у административној, а посебно у законодавној пракси, тек на почетку стандардизације родне несексистичке употребе језика, али да се законодавац мора обраћати свим групама грађана и грађанки.

На нашу примедбу да израз "боркиња", који за себе често користе представнице невладиних организација које се боре за језичку равноправност, не постоји у нашем језику, Свенка Савић одговара да је овај израз коришћен у радовима сестара Нинковић, саборница Светозара Марковића у раду на женском питању крајем 19. века. Одбијање да се женске форме титула и занимања шире користе пре има везе са патријархалним поимањем места жена у друштву него са граматиком српског језика, изричита је наша саговорница.

С друге стране, лингвиста Ранко Бугарски у свом интервјуу за "Нин" каже да су за многе особе неки од нових израза, попут боркиња, синоним за насиље над језиком.

"Утицај западних језика донео је и стране речи, језик је пратио друштвене промене мало спорије, па смо код Нушића имали госпођу министарку као супругу министра, да би тек после Другог светског рата и сама жена постала доктор или министар. Нико нормалан не може имати ништа против да се за постизање родне равноправности направе измене и у језику. У језичком систему и пракси подлога за то постоји, али само до неке границе", каже Бугарски.