Шетач открио пераче

Срп­ска по­ли­ци­ја пр­ви пут је у ак­ци­ји „Ше­тач” при­ме­ни­ла ме­ру скла­па­ња си­му­ло­ва­них прав­них по­сло­ва, пред­ви­ђе­ну За­ко­ни­ком о кри­вич­ном по­ступ­ку, ко­ја је слич­на ан­га­жо­ва­њу при­кри­ве­ног ислед­ни­ка од­но­сно тај­ног аген­та.

Ухап­ше­не су две ор­га­ни­зо­ва­не кри­ми­нал­не гру­пе ко­је су ра­ди­ле на те­ри­то­ри­ји Бе­о­гра­да и Но­вог Са­да. По­ли­циј­ски слу­жбе­ник ре­ги­стро­вао је ви­ше пред­у­зе­ћа на чи­је је жи­ро ра­чу­не упла­ћи­ван но­вац, по на­ло­зи­ма осум­њи­че­них, а по­том је са истих ра­чу­на по­ди­зан но­вац, уз ла­жну до­ку­мен­та­ци­ју. Та­ко је у не­ле­гал­ном про­ме­ту би­ло 450 ми­ли­о­на ди­на­ра, а де­се­ти део те су­ме осум­њи­че­ни су ста­ви­ли у но­ву ма­ши­ну за пра­ње нов­ца, пу­шта­њем у ле­гал­не нов­ча­не то­ко­ве, уз по­моћ „про­гра­ма” за осни­ва­ње но­вих пред­у­зе­ћа, ку­по­ви­ну ауто­мо­би­ла и ста­но­ва.

Ка­ко је у са­оп­ште­њу на­вео МУП Ср­би­је, ор­га­ни­за­то­ри и чла­но­ви ових кри­ми­нал­них гру­па су, у пе­ри­о­ду од 2006. до 2010. го­ди­не, из­вр­ши­ли кри­вич­на де­ла зло­у­по­тре­бе слу­жбе­ног по­ло­жа­ја и пра­ња нов­ца, та­ко што су у Бе­о­гра­ду и Но­вом Са­ду осно­ва­ли ве­ћи број пред­у­зе­ћа на сво­ја или име­на тре­ћих ли­ца, ко­ја се ни­су ба­ви­ла при­вред­ном де­лат­но­шћу, већ су ис­кљу­чи­во са­чи­ња­ва­ла и ове­ра­ва­ла по­слов­ну до­ку­мен­та­ци­ју не­и­сти­ни­те са­др­жи­не. На осно­ву ове до­ку­мен­та­ци­је при­ма­не су жи­рал­не упла­те од око 500 пред­у­зе­ћа са те­ри­то­ри­је Ср­би­је, а по­том по­ди­зан го­тов но­вац. Ор­га­ни­за­то­ри и чла­но­ви кри­ми­нал­них гру­па за­др­жа­ва­ли су про­ви­зи­ју од око де­сет од­сто, а оста­так нов­ца пре­да­ва­ли вла­сни­ци­ма ових пред­у­зе­ћа, чи­ме су им омо­гу­ћи­ли да из­ву­ку го­тов но­вац са по­слов­них ра­чу­на без пла­ћа­ња по­ре­за.

Из­нос ви­ши од 400 ми­ли­о­на ди­на­ра пред­ста­вља про­тив­прав­ну имо­вин­ску ко­рист вла­сни­ка око 500 пред­у­зе­ћа, ко­ји је из­ву­чен из ле­гал­них нов­ча­них то­ко­ва.

При­кри­ве­ни ислед­ник је ре­ги­стро­вао пред­у­зе­ћа и скла­пао си­му­ло­ва­не прав­не по­сло­ве са осум­њи­че­ни­ма на осно­ву на­ред­бе ис­тра­жног су­ди­је По­себ­ног оде­ље­ња за ор­га­ни­зо­ва­ни кри­ми­нал Ви­шег су­да у Бе­о­гра­ду. На тај на­чин при­ку­пље­ни су не­по­сред­ни до­ка­зи о про­тив­за­ко­ни­тим рад­ња­ма ор­га­ни­за­то­ра и чла­но­ва ових кри­ми­нал­них гру­па, као и вла­сни­ка око 500 пред­у­зе­ћа, ко­ји су у ци­љу из­бе­га­ва­ња по­ре­ских оба­ве­за вр­ши­ли упла­те на ра­чун пред­у­зе­ћа ко­је је осно­ва­ла по­ли­ци­ја.

Ми­ни­стар по­ли­ци­је из­ја­вио је да исто­риј­ски зна­чај ак­ци­је „Ше­тач” ни­је у име­ни­ма ухап­ше­них ни­ти у су­ми нов­ца за ко­ју је др­жа­ва оште­ће­на, не­го у то­ме што је ин­сти­тут при­кри­ве­ног ислед­ни­ка и скла­па­ња си­му­ло­ва­них прав­них по­сло­ва пр­ви пут ефи­ка­сно при­ме­њен у Ср­би­ји.

„Су­шти­на при­ме­не тог ин­сти­ту­та, ко­ји се ко­ри­сти у мно­гим зе­мља­ма све­та, прак­тич­но зна­чи да ће сва­ко ко се ба­ви би­ло ка­квим кри­ми­нал­ним ак­тив­но­сти­ма мо­ра­ти до­бро да раз­ми­сли да ли, пре не­го што за­поч­не не­ки кри­ми­нал­ни по­сао, пред со­бом има при­кри­ве­ног ислед­ни­ка или не­ког дру­гог”, ре­као је Иви­ца Да­чић.

– Реч је о јед­ној вр­сти до­зво­ље­ног об­ли­ка лу­кав­ства по­ли­ци­је, од­но­сно о зам­ци, чи­ји је ме­ха­ни­зам стро­го про­пи­сан За­ко­ни­ком о кри­вич­ном по­ступ­ку – ка­же за „По­ли­ти­ку” др Ми­лан Шку­лић, про­фе­сор кри­вич­ног про­це­сног пра­ва на Прав­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду.

Пру­жа­ње си­му­ло­ва­них по­слов­них услу­га и скла­па­ње си­му­ло­ва­них прав­них по­сло­ва су по­себ­не до­ка­зне рад­ње, ко­је на­ре­ђу­је ис­тра­жни су­ди­ја, на зах­тев јав­ног ту­жи­о­ца. Мо­гу се, при­ме­ни­ти у слу­ча­је­ви­ма кри­вич­них де­ла ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла, фал­си­фи­ко­ва­ња и пра­ња нов­ца, тр­го­ви­не дро­гом, љу­ди­ма и де­цом ра­ди усво­је­ња, не­до­зво­ље­ног др­жа­ња оруж­ја и екс­пло­зив­них ма­те­ри­ја, да­ва­ња и при­ма­ња ми­та и зло­у­по­тре­бе слу­жбе­ног по­ло­жа­ја.

– Ове по­себ­не до­ка­зне рад­ње ко­ри­сте се са­мо у нај­сло­же­ни­јим и нај­круп­ни­јим слу­ча­је­ви­ма, ка­да је из­ве­сно да би раз­ја­шња­ва­ње и до­ка­зи­ва­ње кри­вич­ног де­ла без то­га би­ло знат­но оте­жа­но. Да­кле, то је тех­ни­ка ко­ја се у све­ту не ко­ри­сти че­сто и не од­ре­ђу­је се ру­тин­ски – ис­ти­че др Шку­лић.

Ва­жно је, ка­же про­фе­сор, да по­ли­ци­ја не сме да под­стре­ка­ва на из­вр­ше­ње кри­вич­ног де­ла, не­го са­мо да обез­бе­ди до­ка­зе ако има са­зна­ња да су осум­њи­че­ни већ чи­ни­ли или при­пре­ма­ли кри­вич­на де­ла за ко­ја им се пру­жа при­ли­ка скла­па­њем си­му­ло­ва­них прав­них по­сло­ва. Свр­ха ове тех­ни­ке је да се лак­ше до­ка­жу већ учи­ње­на кри­вич­на де­ла или да се спре­че она де­ла ко­ја су у при­пре­ми.

– По­себ­не до­ка­зне рад­ње из­вр­ша­ва по­ли­ци­ја, од­но­сно Без­бед­но­сно­ин­фор­ма­тив­на аген­ци­ја. О из­вр­ше­њу ме­ре пи­шу се днев­ни из­ве­шта­ји ко­ји се до­ста­вља­ју ис­тра­жном су­ди­ји, за­јед­но са при­ку­пље­ном до­ку­мен­та­ци­јом, али и јав­ном ту­жи­о­цу, ако он то зах­те­ва. Та­ко је омо­гу­ћен стал­ни над­зор су­ди­је над из­вр­ше­њем ове ме­ре – об­ја­шња­ва др Шку­лић.

Тек ка­да се по­сао за­вр­ши, БИА са­ста­вља ко­на­чан из­ве­штај за ис­тра­жног су­ди­ју и јав­ног ту­жи­о­ца, у ко­ме мо­ра­ју би­ти за­пи­са­ни вре­ме по­чет­ка и за­вр­шет­ка ак­ци­је, по­да­ци о слу­жбе­ни­ку ко­ји је био ан­га­жо­ван и по­да­ци о осум­њи­че­ни­ма, ко­ји су би­ли об­у­хва­ће­ни ак­ци­јом. По­ред до­ка­зног ма­те­ри­ја­ла, у ко­нач­ном из­ве­шта­ју да­је се и опис тех­нич­ких сред­ста­ва ко­ја су при­ме­ње­на, али и оце­на о свр­сис­ход­но­сти и ре­зул­та­ти­ма ак­ци­је. БИА до­ста­вља јав­ном ту­жи­о­цу це­ло­куп­ну до­ку­мен­та­ци­ју, све фо­то­гра­фи­је, као и ви­део, звуч­не и елек­трон­ске за­пи­се.

Сви до­ка­зи до ко­јих је по­ли­ци­ја до­шла ан­га­жо­ва­њем при­кри­ве­ног ислед­ни­ка и скла­па­њем си­му­ло­ва­них прав­них по­сло­ва, мо­гу се ко­ри­сти­ти на глав­ном пре­тре­су про­тив окри­вље­них. За­то ће би­ти за­ни­мљи­во ви­де­ти ка­кав ће епи­лог ак­ци­ја „Ше­тач” има­ти у Спе­ци­јал­ном су­ду у Бе­о­гра­ду.

Алек­сан­дра Пе­тро­вић