Повериоци брже до дуга

Тачан број предузећа у Србији која су у стечају ниједна институција званично нема, али се претпоставља да је реч о најмање хиљаду фирми. Одредбама новог Закона о стечају Агенцији за приватизацију је припало да се позабави стечајем предузећа с већинским друштвеним и државним власништвом. Од почетка прошле године њихов Центар за спровођење стечајних поступака именован је за стечајног управника у 327 предузећа. Продаја имовине до сада је оглашена за укупно 123 предузећа, у 53 случаја њихова имовина продата је у целости, у исто толиком броју само делимично, а за 17 предузећа није било заинтересованих купаца.

Овакав учинак Центра за стечај важи за приличан помак у овдашњој стечајној пракси где је, уз институцију радног стечаја, трајао годинама исцрпљујући и фирму и запослене, често без икаквог напретка.

Спровођење стечајног поступка које се окончава банкротством предузећа у нашим условима важи за врло непопуларан посао, јер предузеће остаје без имовине, а радници без посла. Директор Центра за стечај Дејан Јокић, међутим, каже да је стечај једна, заправо, "здрава" могућност која неком предузећу омогућава реинкарнацију и наставак пословања у неком другом облику, а запосленима отвара могућности за нова радна места. Јер ни машине, зграда и опрема неког предузећа не нестају зато што је оно отишло у стечај.

– Могућности таквих фирми нису велике, јер је реч о онима које не послују годинама, остали су без квалификоване радне снаге, "закуцани" с опремом коју нико више у свету не користи, изгубили су тржишта. Избор је или да таворе све док сви ресурси не пропадну или стечај као једно зрелије решење, које омогућава да се активирају они ресурси предузећа који су били умртвљени, можда не у оном облику као раније. Јер, истини за вољу, нису ни млада као раније – сматра Јокић. И они који се одлуче на куповину имовине фирми у стечају налазе се у одређеној предности, јер не преузимају никакве обавезе ни према држави, ни према другим повериоцима, што значи да новац могу уложити у инвестиције.

Према његовим очекивањима, до краја године Агенција за приватизацију биће именована за стечајног управника у још око 150 предузећа. Крајњи биланс зависиће од броја случајева који су започети по старом закону, а завршиће се по новом. Ту су и потенцијални случајеви – предузећа код којих још није отворен стечајни поступак  и код којих се чека да неко покрене иницијативу за покретање поступка. Стечај ће, вероватно, бити судбина неких предузећа која су у редовном поступку приватизације код Агенције и код којих је продаја, било кроз аукцију или тендер, покушана два и више пута, али неуспешно.

У стечајном поступку "његово величанство" је поверилац, тачније најповољније колективно, сразмерно намирење стечајних поверилаца. У том циљу се и прави процена коначног намирења поверилаца и сходно томе се бира стратегија. Зависно од тога предузеће се може продати као правно лице или у деловима. Досадашње искуство Центра за стечај показује да је процена била да ће повериоцима продаја фирме у деловима донети много више новца, јер је као правно лице у стечају продато само петнаестак предузећа.

Имовина стечајног дужника може се продати што јавним прикупљањем понуда, што јавним надметањем, али и непосредном погодбом, уз претходно прибављену сагласност одбора поверилаца. Треће решење је и најмање заступљено, а у том случају вредност имовине која се продаје може да падне и на свега 20 одсто процењене вредности. Судбина Месне индустрије Пожаревац ће, чини се, бити највероватније решена баш непосредном погодбом после више неуспелих покушаја продаје методом јавног надметања.

Сем банкротства на шта се фактички своди уновчење имовине стечајног дужника или његова продаја као правног лица, постоји још једна могућност окончања стечајног поступка, а то је реорганизација. Она подразумева повољније намирење поверилаца од оног које би се остварило у поступку банкротства. Међутим, уколико се план реорганизације не извршава, поступак се враћа у банкротство. Тренутно Центар за стечај надгледа осам планова реорганизације и ту се углавном ради о пољопривредним предузећима.