Poverioci brže do duga

Tačan broj preduzeća u Srbiji koja su u stečaju nijedna institucija zvanično nema, ali se pretpostavlja da je reč o najmanje hiljadu firmi. Odredbama novog Zakona o stečaju Agenciji za privatizaciju je pripalo da se pozabavi stečajem preduzeća s većinskim društvenim i državnim vlasništvom. Od početka prošle godine njihov Centar za sprovođenje stečajnih postupaka imenovan je za stečajnog upravnika u 327 preduzeća. Prodaja imovine do sada je oglašena za ukupno 123 preduzeća, u 53 slučaja njihova imovina prodata je u celosti, u isto tolikom broju samo delimično, a za 17 preduzeća nije bilo zainteresovanih kupaca.

Ovakav učinak Centra za stečaj važi za priličan pomak u ovdašnjoj stečajnoj praksi gde je, uz instituciju radnog stečaja, trajao godinama iscrpljujući i firmu i zaposlene, često bez ikakvog napretka.

Sprovođenje stečajnog postupka koje se okončava bankrotstvom preduzeća u našim uslovima važi za vrlo nepopularan posao, jer preduzeće ostaje bez imovine, a radnici bez posla. Direktor Centra za stečaj Dejan Jokić, međutim, kaže da je stečaj jedna, zapravo, "zdrava" mogućnost koja nekom preduzeću omogućava reinkarnaciju i nastavak poslovanja u nekom drugom obliku, a zaposlenima otvara mogućnosti za nova radna mesta. Jer ni mašine, zgrada i oprema nekog preduzeća ne nestaju zato što je ono otišlo u stečaj.

– Mogućnosti takvih firmi nisu velike, jer je reč o onima koje ne posluju godinama, ostali su bez kvalifikovane radne snage, "zakucani" s opremom koju niko više u svetu ne koristi, izgubili su tržišta. Izbor je ili da tavore sve dok svi resursi ne propadnu ili stečaj kao jedno zrelije rešenje, koje omogućava da se aktiviraju oni resursi preduzeća koji su bili umrtvljeni, možda ne u onom obliku kao ranije. Jer, istini za volju, nisu ni mlada kao ranije – smatra Jokić. I oni koji se odluče na kupovinu imovine firmi u stečaju nalaze se u određenoj prednosti, jer ne preuzimaju nikakve obaveze ni prema državi, ni prema drugim poveriocima, što znači da novac mogu uložiti u investicije.

Prema njegovim očekivanjima, do kraja godine Agencija za privatizaciju biće imenovana za stečajnog upravnika u još oko 150 preduzeća. Krajnji bilans zavisiće od broja slučajeva koji su započeti po starom zakonu, a završiće se po novom. Tu su i potencijalni slučajevi – preduzeća kod kojih još nije otvoren stečajni postupak  i kod kojih se čeka da neko pokrene inicijativu za pokretanje postupka. Stečaj će, verovatno, biti sudbina nekih preduzeća koja su u redovnom postupku privatizacije kod Agencije i kod kojih je prodaja, bilo kroz aukciju ili tender, pokušana dva i više puta, ali neuspešno.

U stečajnom postupku "njegovo veličanstvo" je poverilac, tačnije najpovoljnije kolektivno, srazmerno namirenje stečajnih poverilaca. U tom cilju se i pravi procena konačnog namirenja poverilaca i shodno tome se bira strategija. Zavisno od toga preduzeće se može prodati kao pravno lice ili u delovima. Dosadašnje iskustvo Centra za stečaj pokazuje da je procena bila da će poveriocima prodaja firme u delovima doneti mnogo više novca, jer je kao pravno lice u stečaju prodato samo petnaestak preduzeća.

Imovina stečajnog dužnika može se prodati što javnim prikupljanjem ponuda, što javnim nadmetanjem, ali i neposrednom pogodbom, uz prethodno pribavljenu saglasnost odbora poverilaca. Treće rešenje je i najmanje zastupljeno, a u tom slučaju vrednost imovine koja se prodaje može da padne i na svega 20 odsto procenjene vrednosti. Sudbina Mesne industrije Požarevac će, čini se, biti najverovatnije rešena baš neposrednom pogodbom posle više neuspelih pokušaja prodaje metodom javnog nadmetanja.

Sem bankrotstva na šta se faktički svodi unovčenje imovine stečajnog dužnika ili njegova prodaja kao pravnog lica, postoji još jedna mogućnost okončanja stečajnog postupka, a to je reorganizacija. Ona podrazumeva povoljnije namirenje poverilaca od onog koje bi se ostvarilo u postupku bankrotstva. Međutim, ukoliko se plan reorganizacije ne izvršava, postupak se vraća u bankrotstvo. Trenutno Centar za stečaj nadgleda osam planova reorganizacije i tu se uglavnom radi o poljoprivrednim preduzećima.