Коме припадају мандати

Административни одбор одложио је јуче расправу о престанку посланичког мандата Драгану Шормазу бившем члану ДСС-а за следећи уторак. Судећи по најавама о Шормазу ће се, као и у ранијим случајевима спорних мандата, расправљати сатима, тим пре што ни у владајућој коалицији нема јединства по овом питању.

Шормаз је искључен из странке, а ДСС је одмах активирао његову оставку. Шормаз је „одговорио” подношењем изјаве, којом повлачи бланко оставку.

На седницу Административног одбора се дуго чекало, а када је заказана, Милош Алигрудић, шеф посланичке групе ДСС-а, најпре је затражио да се расправа одгоди јер путује у Стразбур, а затим се предомислио пошто је одложио пут. Представници ДС-а и СПС-а Бошко Ристић и Бранко Ружић тражили су да се та тачкa не уврсти поново у дневни ред. Захваљујући Сузани Грубјешић (Г 17 плус), која је, заједно са представницима ДСС-а, НС-а, СРС-а и ЛДП-а, гласала за то да се тачка уврсти у дневни ред, тај предлог није прошао. Ристић и Ружић су, међутим, тада затражили да се седница одложи, о чему се расправљало готовио сат времена.

Ристић је, између осталог, казао да постоји много дилема око питања мандата, „нарочито после недавне одлуке Уставног суда да одборнички мандати припадају одборницима”, али је признао да посланички мандати у Уставу имају другачији третман. Мирослав Маркићевић (НС) одговорио је Ристићу да би баш волео да види „како ће Уставни суд да каже да је Устав противуставан, само то још у овој земљи нисмо видели”.

Ристић је, иначе, најавио да ће о овој теми говорити уз богату документацију из 2002. године, „која сведочи о томе како су подносиоци овог захтева за повратак мандата, тада тврдили да мандат припада посланику и ишли на суд због тога”. Да подсетимо, реч је о случају када је тадашња коалиција ДОС одузела свих 46 посланичких мандата ДСС-у, који је изашао из коалиције. ДОС је тврдио да мандати припадају коалицији, ДСС да припадају посланицима, а тадашњи Уставни суд СРЈ пресудио је у корист ДСС-а, коме су враћени сви мандати. ДСС је тада поднео и кривичну пријаву, између осталих, против Бошка Ристића, тадашњег председника Административног одбора, али ова тужба никада није добила судски епилог.

Други велики спор око посланичких мандата после 2000. године, који ових дана чека епилог на Суду за људска права у Стразбуру, догодио се у време када су власт чинили ДСС и Г 17 плус. Године 2006. Г 17 плус активирао је бланко оставке Ксеније Миливојевић и Горана Пауновића. Председник Административног одбора, који је о томе одлучивао, био је Томислав Николић, тадашњи заменик председника СРС-а. Пауновић је покушао да се заштити од одузимања мандата тако што је парламенту доставио судски оверену изјаву да повлачи бланко оставку. Томислав Николић му се, међутим, извинио и рекао: „Ја вас поштујем, знате да о Г 17 плус мислим све најгоре, али мандат припада Г 17 плус.” Пауновић је, баш као и Ксенија Миливојевић, остао без мандата, а они сада правду траже у Стразбуру.

Када је Томислав Николић пре две године искључен из СРС-а, он је тврдио да мандат припада посланику. Радикали су, на седници Административног одбора, сатима покушавали то да докажу. Подржавао их је и Ненад Милић (ЛДП), који је истицао да „ЛДП једини нема бланко оставке, али постоји Устав, против кога смо ми били, који је јасан и зато мандат припада СРС-у”. Николић и сви други радикали који су постали напредњаци, вољом владајуће коалиције, задржали су своје посланичке мандате. Иначе, осим ЛДП-а, тој седници на којој је „пресуђено” у корист напредњака, нико од представника ДСС-а и НС-а, није присуствовао.

Шта ће бити са Шормазом, знаће се вероватно, у уторак.

М. Чекеревац