Седам тровача у Кини
Од десет најзагађенијих градова у свету, седам се налази у Кини, упозорава поуздани хонгконшки дневник "Саут Чајна морнинг пост" на свом сајту, позивајући се на резултате истраживања Азијске банке за развој.
Неславни епитет "највеће тровачнице на Земљи" данас носи кинески град Гуијанг. У овој престоници јужне провинције Гуиџоу, иначе поносу кинеске петрохемијске индустрије – дише се најтеже на свету, тврди истраживање.
На црном списку десет најзагађенијих градова у свету налази се још шест из Кине, и то овим редоследом: Ћонгћинг (најмногољуднији кинески град који има статус "велеграда–провинције" – 31 милион становника, према званичном податку), Таијуан (провинција Шанси), Ланџоу (Гансу), Цибо (Шандонг), Гванџоу (Гуандонг) и Ђинан (Шандонг). На петом месту налази се индијски град Риџкот, седми је Мексико Сити, а девети – Милано.
Мексичка престоница, која је дуго носила неславни примат најзагађенијег града у свету, изгубила је ову црну титулу пре седам година од кинеског града Ланџоа, који се ове године налази на четвртом месту листе десет најзагађенијих градова. У Ланџоу, где се налази велики комплекс нафтних рафинерија, "опасно је дисати и на шкрге".
Најилустративнији пример о последицама загађења у Кини својевремено је објавио овај дневник: више од 500 тона угинулих шарана пронађено је како плутају по површини језера Мошуи у централној Кини.
Хонгконшки дневник указао је да су рибе угинуле од последица загађења језера: мртви шарани прекрили су неколико километара површине Мошуија, једног од три језера у околини града Вухана, великог кинеског индустријског центра.
На објављеној фотографији видео се чамац окружен угинулом рибом које је било толико да се вода није видела. Лист је навео речи локалног званичника који тврди да је помор шарана наступио услед тешког загађења воде.
Кинеска штампа годинама упозорава да се у великим градовима Кине, укључујући и престоницу Пекинг, "удише октанска пара уместо кисеоника". Болести дисајних органа су главни узрочници прераног умирања Пекинжана, упозоравају стручњаци. Фабрике у центру града и гасови које испушта два милиона аутомобила до пре неколико година били су главни кривци за велики проценат олова, сумпор-диоксида и азот-диоксида у ваздуху изнад Пекинга. А у току зиме, када је почињало масовно грејање на угаљ – у кинеској престоници (13 милиона становника) просечно је сагоревало 28 милиона тона угља.
Пекинг је годинама био на црном списку десет најзагађенијих градова света, али се много тога променило пре пет година када је кинеска престоница добила организацију Олимпијаде 2008. Од тада до данас Пекинг је направио корените промене у циљу борбе против загађења да би се Олимпијске игре одржале у знатно здравијем окружењу. Електричне централе на гас замениле су термоелектране које користе угаљ, а на прилазима Пекингу почело је велико пошумљавање за које је градска влада издвојила 120 милиона јуана (15 милиона долара).
Поред Великог зида, Кинези су поносни на још један свој зид, мање познат и знатно млађи од древне грађевине (дугачке 6.700 километара). Реч је о великом зеленом зиду, састављеном од 300 милиона дрвећа, углавном бреста.
Преко северних делова Кине вековима су беснеле јаке, суве и хладне олује. Дувајући из Сибира, оне су из пустиње Гоби подизале ситни пустињски песак који је у северној Кини често претварао дан у ноћ.
Уз ову природну недаћу људи су својим вековним деловањем (уништавањем шума, прекомерном испашом и копањем рудника) допринели да земљиште јужно од пустиње Гоби постане сасвим неплодно, пусто и тешко за живот.
Да би поправили ово неповољно деловање природе и људи, Кинези су још педесетих година прошлог века започели велико пошумљавање, градећи велики зелени зид. Током последњих 20 година успели су да направе огромни зелени ветробран у дужини од 5.000 километара и ширини – на појединим местима – преко 800 километара.
Овај велики зид од зеленила успео је до сада боље да заштити Кинезе од природних недаћа пустињских олуја него његов древни имењак, Велики кинески зид, који је само делимично успевао да спасе кинеско становништво од најезде номада.
Пекинг, који се налази на 800 километара југоисточно од пустиње Гоби, доживљавао је пре изградње зеленог зида десет до двадесет пустињских олуја годишње. Данас су у Пекингу јаке пустињске олује веома ретке, свега једном или двапут годишње, у пролеће.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


