Рафалима по Хезболаху

Од нашег специјалног извештача
БЕЈРУТ , 19. августа – Потврђујући предвиђања о рањивости примирја, израелски командоси данас су напали упориште Хезболаха дубоко унутар либанске територије, што је најтежи инцидент откако су УН у понедељак испословале прекид ватре после 34-дневног рата.

Током израелског хеликоптерског десанта и борби са Хезболасима на терену либанског истока погинула су тројица припадника шиитске милиције и један израелски војник, док је у Јерусалиму потврђено да су још двојица командоса рањена, један тешко.

До окршаја пред зору дошло је у планинској области Афка, неких 30 километара западно од историјског града Балбека у долини Бека, подручју настанка Хезболаха и њиховим најјачим упориштем.

Налети израелских борбених авиона одвлачили су пажњу док су хеликоптери спустили два возила "хамви" којим су се специјалци упутили ка бази Хезболаха у селу Бодај.

Хезболахова телевизија Ал Манар тврди да су командоси покушали да се представе као припадници либанске армије, али у томе нису успели па је одмах дошло до жестоког једночасовног сукоба после кога су хеликоптери ракетама штитили евакуацију Израелаца.

Кршење резолуције УН

Либански премијер Фуад Синиора је израелски упад назвао "огољеним кршењем" резолуције Савета безбедности и саопштио да је протест пренео двојици изасланика УН који су у Бејруту, захтевајући од њих да га проследе генералном секретару Кофи Анану.

Данашњи инцидент додатно отежава "веома ломљиву и напету ситуацију", како је оцењују представници Унифила, мировних снага УН које су од 1978. на либанском југу.

Иако сложенија и рискантнија, акција израелских командоса изведена је по матрици обрачуна са лидерима Хамаса и других радикалних палестинских организација у појасу Газе и по Западној обали.

Израелска армија саопштава да је циљ операције био спречавање терористичких активности у Израелу и онемогућавање тајног пребацивања сиријског и иранског оружја Хезболасима. Напад се временски поклапа са распоређивањем хиљада војника регуларне либанске армије који ојачавају контролу према граници са Сиријом.

Овде се не искључује могућност да су израелски командоси покушали да пронађу и ослободе двојицу својих војника које су током упада на израелску територију Хозболаси отели 12. јула повлачећи окидач једномесечног рата.

Реална је и претпоставка да је циљ операције био да се зароби и касније за отету двојицу размени шеик Мохамед Јазбек, један од високих званичника Хезболаха у области Бека који је родом из села Бодај. У сваком случају, данашња акција је наговештај да ће Израел наставити да на основу обавештајних података "циљно гађа" вође шиитске организације и њихова упоришта по Либану.

Представник израелске армије изјавио је да ће оваквих операција бити све док снаге либанске армије и војници мировних снага УН не успоставе "ефективну контролу". "Уколико Израел настави (са кршењем резолуције УН) онда је одговорност Савета безбедности да предузме акцију и захтева од Израела да са тиме прекине", изјавио је либански министар иностраних послова Фавзи Салук.

Позив Европљанима

Резолуција 1701 позива Хезболахе на прекид свих напада, а Израелце на тренутну обуставу "свих офанзивних операција". УН такође захтевају да се израелске снаге повуку са либанског југа док траје распоређивање трупа регуларне либанске армије и војника из састава "плавих шлемова". Предвиђено је да оба контингента имају по 15.000 војника.

И док је либанска армија јуче први пут избила на границу са Израелом, преузимајући територију која је две деценије била под искључивом контролом Хезболаха, УН апелују на Европљане да убрзају слање претходнице која би бројала око 3.500 људи. Они би се, заједно са трупама које је понудило више муслиманских земаља, придружили снагама Унифила чијих 2.000 војника патролира либанским југом још од 1978. године. "Веома је важно да Европљани сада ускоче", рекао је заменик генералног секретара УН Марк Малок Браун.

Француска је прихватила руковођење снагама УН, али – присећајући се погибије својих падобранаца током самоубилачког напада у Бејруту 1983 – и даље захтева веома прецизна правила ангажмана.

Париз је првобитно наговестио да ће за Либан упутити 3.500 војника па је сада доспео под притиске и критике јер је одлучио да у мисију пошаље само 200 људи, колико их се већ налази у саставу Унифила. Један батаљон француских инжењераца – прво појачање овдашњим "плавим шлемовима" – данас се искрцао у Накури, јужном либанском граду близу границе са Израелом.