Рачун без крчмара

УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ НАСТАВЉАЈУ ДА СКЛАПАЈУ мозаик о светској организацији као тигру од папира. Још није заборављена вишенедељна немоћ светских дипломата да се договоре око примирја у Либану а стигао је нови ударац. УН, више него траљаво, покушавају да прикупе војнике који би отишли у Либан да, уколико то буде било потребно, и оружјем бране мир.

Ситуација је веома забрињавајућа. Од 15 хиљада плавих шлемова, колико је резолуцијом 1701 предвиђено да буде стационирано у овој блискоисточној држави, тренутно је напабирчено свега три и по хиљаде. На списку држава вољних да пошаљу трупе у Либан има, у овом тренутку, 23 имена а највеликодушнија је Турска, спремна да под заставу УН стави пет хиљада војника. И Анкара, као и друге државе, међутим, захтева да се пре одласка аскера у Либан, прецизно утврди војни мандат ове мировне мисије.

Судећи по вестима из седишта УН у Њујорку највеће разочарање у мобилизацији плавих шлемова приредила је Француска. Некадашњи колонијални газда Либана понудио је, у првом тренутку, свега 200 војника, да би касније овај број повећао за још 200. Апсолутно недовољно, посебно уколико се има у виду да је Паризу предложено да преузме команду над трупама УН.

Француска тактика одуговлачења приметно је изнервирала САД.

"Из Француске долазе различити сигнали, данас кажу једно, сутра друго", изјавио је амерички председник Џорџ Буш апелујући на Париз да стави на располагање знатно већи број војника.

Неспоразуми око прикупљања међународне војске не изненађују и били су заправо "програмирани". Усвајање Резолуције 1071 – без обзира на њено тешко "рођење" – био је неупоредиво лакши део посла док ово што је уследило све више личи на познату причу о прављењу рачуна без крчмара. Слање војника на дојучерашње ратиште у Либану веома је рискантан потез и нема државе на планети која би пристала да то учини а да пре тога не размисли о могућој, високој "цени".

Наредних дана очекује се грозничава дипломатска акција на прикупљању армије плавих шлемова за Блиски исток. Рок за овај посао је веома кратак – истиче 28. августа – и уколико не буде успешно обављен била би то катастрофа и за Либан и за Уједињене нације.

У СЕНЦИ БЛИСКОИСТОЧНИХ ДОГАЂАЈА "пробудио" се још један ратни фронт. У Шри Ланки обновљени су жестоки сукоби владиних трупа и Тамилских тигрова. Једнонедељни трагични биланс: више од 700 мртвих.

Последњих дана учестале су вести о борбама у овој егзотичној острвској држави у југоисточној Азији. Две супарничке стране међусобно се оптужују за најновију ерупцију насиља које најозбиљније прети да распламса тешко пригушени грађански рат. И влада у Коломбу и сепаратистички побуњеници на северу хвале се како наносе тешке губитке противницима.

Нешто више од пола века независности Цејлона – од 1972. године носи име Шри Ланка – обележено је сукобима двају народа, већинских Синхалеза и мањинских Тамила. Корени неспоразума дубоки су и потичу из времена британске колонијалне управе када су Тамили добијали више мрвица власти. Проглашење независности, 1948. године, није допринело смиривању страсти а конфликт је 1983. прерастао у крвави грађански рат. Побуњени Тамили покушали су да оружјем изборе отцепљење северног дела острва, што је изазвало огромне жртве. Опрезне процене говоре да је током скоро дводеценијског рата – примирје је склопљено 2002 – погинуло више од 70 хиљада људи.

Оружје је "ћутало" две године али овај период није искоришћен да се потражи неко политичко решавање. Крајем 2004. и почетком 2005. године, после поплава које је изазвао џиновски цунами, односи двеју заједница на острву поново су кренули низбрдо. Тамилски тигрови оптужили су владу за пљачку међународне хуманитарне помоћи становницима на северу острва. Средином 2005. убијен је, у атентату, министар иностраних послова, што је приписано "тигровима". Следиле су нове акције – побуњеника и владиних снага – да би ситуација потпуно измакла контроли крајем јула ове године. Побуњеници су споразум о примирју из 2002. прогласили ништавним и од тада са острва учестало стижу најтрагичније вести.