Бувљак и сиеста, Пикасо и Дали

Изложба фотографија Драгана Кујунџића и шпанске фоторепортерке Карлоте Ескрибано, под називом „Примењена носталгија”, биће отворена 30. јуна у 19 часова у Галерији САНУ, у Кнез Михаиловој 35 у Београду. „Примењена носталгија” је пројекат Кабинета потпредседника владе Божидара Ђелића, чија је основна идеја да фоторепортер из главног града земље која председава Европској унији (Шпанија), посети српску престоницу и нађе сличности са својим родним градом. Са истим задатком, српски фотограф одлази у Мадрид.

Према речима Драгана Кујунџића, који је крајем априла седам дана провео у Мадриду да би фотографисао сличности са Београдом, прва „веза” на коју је наишао је бувљак и гостопримљивост Мадриђана.

– Бувљак ради само недељом, атмосфера је весела, људи продају старе ствари. У Мадриду људи седе по кафићима по цео дан. И уопште је веома пријатно – говори Драган Кујунџић.

Мали проблем је имао у почетку са језиком, јер Шпанци, ни стари ни млади, не говоре енглески, па је Кујунџић прибегавао показној техници у ресторану, то јест, имитирање кокошке, ако је тражио пилетину, или показивање рогова, уколико је био расположен за говедину.

– Иако су сви јако љубазни, људи се љуте ако их фотографишете без питања, али сам тo решио када сам научио да кажем „пермесо фото”. Онда није било проблема – каже Кујунџић.

Наш саговорник прича да се Мадриђани жале на кризу, али њему не би сметало да и он буде у њиховој варијанти кризе. Обилазећи главни град Шпаније, фотографисао је парк који јако подсећа на Калемегдан, врапца на канделабру који изгледа као пресликан из Београда и девојку са књигом и псом.

– Свидели су ми се Роми свирачи на улици, трубачи су, али свирају џез – говори Кујунџић.

И јавни превоз ради савршено, а поготово метро, који иде на сваких пет минута. Кола у Мадриду нису потребна. (/slika2)

Посебан доживљај је и чувена шпанска сиеста, или поподневна дремка, која траје два и по сата сваког дана. У ресторанима може да се руча од један до четири, онда иде сиеста, a до девет увече не служе веће оброке, само грицкалице. Мадрид ноћу живи пуним плућима, и то углавном на улицама града, где све врви од живота.

Кујунџић је посетио и утакмицу мадридског Атлетика и видео нешто непојмљиво за наше прилике: да читава породица, отац, ћерка и син у пеленама са све црвено-белим дресом иде на стадион. Радомир Антић, тренер српске репрезентације, има статус иконе код навијача Атлетика, па на помен његовог имена Кујунџић замало није добио бесплатан ручак од једног навијача. Поред фудбала, Мадрид је и град културе, где у музеју „Реина Софија” љубитељи могу да виде оригинална дела Пикаса, Далија и Мироа, док у чувеном „Праду” могу да уживају у сликама Веласкеза и Гоје.

Драган Кујунџић рођен је 1957. у Београду, а од 1988. године се професионално бави фотографијом. Радио је на РТС-у, у агенцији Ројтерс, недељнику „Европа”. Његове фотографије, између осталих, објављивао је „Њузвик”, „Њујорк тајмс” и „Хералд трибјун”.

Изложба Драган Кујунџића и Карлоте Ескрибано одржана је и у Мадриду крајем маја. До сада је у оквиру фотографисања главних градова земаља које су председавале Европској унији, Београд посетили фоторепортери из Португала, Француске, Чешке и Шведске. Шпанија сада завршава председавање ЕУ, а следећа је Белгија.

С. Стаменковић