Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Медведев у сенци два генерала

Медведев у сенци два генерала
Дмитриј Медведев фото Фонет

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 24. јуна – У Вашингтону је данас одржан нови америчко-руски самит чија је главна карактеристика – да у медијима готово уопште није најављен. Седми сусрет председника САД и Русије откако се Барак Обама уселио у Белу кућу протекао је у дебелој сенци главног догађаја на овдашњој политичкој сени: смене једног и постављања другог генерала на главно заповедничко месту у америчком најдужем рату, авганистанском.

Авганистан је сигурно поменут током данашњих преподневних разговора Обаме и Медведева, прво у четири ока, затим са делегацијама, и на крају на ручку који је приредио домаћин. Русија тамо има лоше искуство које Америка не би да понови, мада је на добром путу да се и њена експедиција у „гробници империја” баш тако заврши.

Али за разлику од последњег хладноратовског сучељавања Вашингтона и Москве у југозападној Азији, када је Америка била на страни побуне против совјетске окупације, Русија данас посредно учествује у америчким засад неуспешним настојањима да савлада побуњенике, наследнике муџахедина којима је некад била главни спонзор. Иронија историје? Без сумње.

Из перспективе званичног Вашингтона, америчко-руски односи, који су под Бушом „плутали без усмерења”, успешно су „ресетовани” још у првим месецима Обамине владавине. Конзервативна опозиција (републиканци) Обаму додуше критикује да је много попустљив према Москви кад је у питању тамошње кршење људских права и њена „окупација” две покрајине америчког савезника Грузије, али се из Беле куће узвраћа да су конкретни добици већи од губитака по хладноратовским критеријумима.

Стабилни и „радни” односи са Русијом су у ствари једно од највећих практичних постигнућа Обамине спољне политике, што се јасно видело прошле недеље када је у Савету безбедности руку за нову рунду санкција против Ирана подигао и Виталиј Чуркин, амбасадор Москве при УН.

Пре тога, у априлу, Обама је у Прагу са својим данашњим гостом потписао нови СТАРТ, стратешки споразум о ограничавању у контроли међусобних нуклеарних арсенала. Москву је посетио у јулу прошле године, а у међувремену се са Медведевом сретао у Њујорку, Сингапуру, Копенхагену... Провели су такође и сате у телефонским договарањима.

Због тога је и чињеница да данас нису на првим странама (сутра ће можда бити) – велики напредак, поуздан доказ да су односи на рутинском, стабилном колосеку.

Данашњи дневни ред је зато био радни: како да се повећа међусобна трговина. Русија, 8. светска економија, тек је на 25. месту на листи америчких трговинских партнера. Медведев је у том погледу имао и један конкретан захтев: да се убрза руски улазак у Свеску трговинску организацију: она је сада највећа светска економија која није у овом друштву.

Руски председник је после ручка посетио и главни клуб овдашњих бизнисмена, Америчку трговинску комору, чиме је пословна димензија посете додатно наглашена.

Занимљива је и чињеница да је гост боравак у Америци почео не слетањем на вашингтонски међународни аеродром, него на један у калифорнијској Силицијумској долини, центру америчких технолошких иновација.

Тамо се срео са лидерима корпорација које су у својој категорији најуспешније на свету и чији би пелцер Медведев и премијер Путин желели да пренесу у Русију, не би ли умањили зависност своје економије од нафте и гаса. Како преноси „Лос Анђелес тајмс”, дискретно му је поручено да би пре тога морало да се среди руско правно и етичко (корупција) окружење да би овдашњи предузетници тамо видели своје пословне шансе.

У Сан Франциску је посетио и седиште компаније „Твитер”, нови феномен на Интернету, где је отворио лични налог („KremlinRussia”) и послао свој први „цвркут”: „Здраво свима, ја сам нов на ’Твитеру’ и ово је моја прва порука.”

Из Вашингтона путује у Торонто, на самит Г-20, где ће опет бити у друштву са Обамом. Шта би на то рекли Реган и Горбачов?

Милан Мишић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.