Медведев у сенци два генерала

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 24. јуна – У Вашингтону је данас одржан нови америчко-руски самит чија је главна карактеристика – да у медијима готово уопште није најављен. Седми сусрет председника САД и Русије откако се Барак Обама уселио у Белу кућу протекао је у дебелој сенци главног догађаја на овдашњој политичкој сени: смене једног и постављања другог генерала на главно заповедничко месту у америчком најдужем рату, авганистанском.

Авганистан је сигурно поменут током данашњих преподневних разговора Обаме и Медведева, прво у четири ока, затим са делегацијама, и на крају на ручку који је приредио домаћин. Русија тамо има лоше искуство које Америка не би да понови, мада је на добром путу да се и њена експедиција у „гробници империја” баш тако заврши.

Али за разлику од последњег хладноратовског сучељавања Вашингтона и Москве у југозападној Азији, када је Америка била на страни побуне против совјетске окупације, Русија данас посредно учествује у америчким засад неуспешним настојањима да савлада побуњенике, наследнике муџахедина којима је некад била главни спонзор. Иронија историје? Без сумње.

Из перспективе званичног Вашингтона, америчко-руски односи, који су под Бушом „плутали без усмерења”, успешно су „ресетовани” још у првим месецима Обамине владавине. Конзервативна опозиција (републиканци) Обаму додуше критикује да је много попустљив према Москви кад је у питању тамошње кршење људских права и њена „окупација” две покрајине америчког савезника Грузије, али се из Беле куће узвраћа да су конкретни добици већи од губитака по хладноратовским критеријумима.

Стабилни и „радни” односи са Русијом су у ствари једно од највећих практичних постигнућа Обамине спољне политике, што се јасно видело прошле недеље када је у Савету безбедности руку за нову рунду санкција против Ирана подигао и Виталиј Чуркин, амбасадор Москве при УН.

Пре тога, у априлу, Обама је у Прагу са својим данашњим гостом потписао нови СТАРТ, стратешки споразум о ограничавању у контроли међусобних нуклеарних арсенала. Москву је посетио у јулу прошле године, а у међувремену се са Медведевом сретао у Њујорку, Сингапуру, Копенхагену... Провели су такође и сате у телефонским договарањима.

Због тога је и чињеница да данас нису на првим странама (сутра ће можда бити) – велики напредак, поуздан доказ да су односи на рутинском, стабилном колосеку.

Данашњи дневни ред је зато био радни: како да се повећа међусобна трговина. Русија, 8. светска економија, тек је на 25. месту на листи америчких трговинских партнера. Медведев је у том погледу имао и један конкретан захтев: да се убрза руски улазак у Свеску трговинску организацију: она је сада највећа светска економија која није у овом друштву.

Руски председник је после ручка посетио и главни клуб овдашњих бизнисмена, Америчку трговинску комору, чиме је пословна димензија посете додатно наглашена.

Занимљива је и чињеница да је гост боравак у Америци почео не слетањем на вашингтонски међународни аеродром, него на један у калифорнијској Силицијумској долини, центру америчких технолошких иновација.

Тамо се срео са лидерима корпорација које су у својој категорији најуспешније на свету и чији би пелцер Медведев и премијер Путин желели да пренесу у Русију, не би ли умањили зависност своје економије од нафте и гаса. Како преноси „Лос Анђелес тајмс”, дискретно му је поручено да би пре тога морало да се среди руско правно и етичко (корупција) окружење да би овдашњи предузетници тамо видели своје пословне шансе.

У Сан Франциску је посетио и седиште компаније „Твитер”, нови феномен на Интернету, где је отворио лични налог („KremlinRussia”) и послао свој први „цвркут”: „Здраво свима, ја сам нов на ’Твитеру’ и ово је моја прва порука.”

Из Вашингтона путује у Торонто, на самит Г-20, где ће опет бити у друштву са Обамом. Шта би на то рекли Реган и Горбачов?

Милан Мишић