Medvedev u senci dva generala

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 24. juna – U Vašingtonu je danas održan novi američko-ruski samit čija je glavna karakteristika – da u medijima gotovo uopšte nije najavljen. Sedmi susret predsednika SAD i Rusije otkako se Barak Obama uselio u Belu kuću protekao je u debeloj senci glavnog događaja na ovdašnjoj političkoj seni: smene jednog i postavljanja drugog generala na glavno zapovedničko mestu u američkom najdužem ratu, avganistanskom.

Avganistan je sigurno pomenut tokom današnjih prepodnevnih razgovora Obame i Medvedeva, prvo u četiri oka, zatim sa delegacijama, i na kraju na ručku koji je priredio domaćin. Rusija tamo ima loše iskustvo koje Amerika ne bi da ponovi, mada je na dobrom putu da se i njena ekspedicija u „grobnici imperija” baš tako završi.

Ali za razliku od poslednjeg hladnoratovskog sučeljavanja Vašingtona i Moskve u jugozapadnoj Aziji, kada je Amerika bila na strani pobune protiv sovjetske okupacije, Rusija danas posredno učestvuje u američkim zasad neuspešnim nastojanjima da savlada pobunjenike, naslednike mudžahedina kojima je nekad bila glavni sponzor. Ironija istorije? Bez sumnje.

Iz perspektive zvaničnog Vašingtona, američko-ruski odnosi, koji su pod Bušom „plutali bez usmerenja”, uspešno su „resetovani” još u prvim mesecima Obamine vladavine. Konzervativna opozicija (republikanci) Obamu doduše kritikuje da je mnogo popustljiv prema Moskvi kad je u pitanju tamošnje kršenje ljudskih prava i njena „okupacija” dve pokrajine američkog saveznika Gruzije, ali se iz Bele kuće uzvraća da su konkretni dobici veći od gubitaka po hladnoratovskim kriterijumima.

Stabilni i „radni” odnosi sa Rusijom su u stvari jedno od najvećih praktičnih postignuća Obamine spoljne politike, što se jasno videlo prošle nedelje kada je u Savetu bezbednosti ruku za novu rundu sankcija protiv Irana podigao i Vitalij Čurkin, ambasador Moskve pri UN.

Pre toga, u aprilu, Obama je u Pragu sa svojim današnjim gostom potpisao novi START, strateški sporazum o ograničavanju u kontroli međusobnih nuklearnih arsenala. Moskvu je posetio u julu prošle godine, a u međuvremenu se sa Medvedevom sretao u Njujorku, Singapuru, Kopenhagenu... Proveli su takođe i sate u telefonskim dogovaranjima.

Zbog toga je i činjenica da danas nisu na prvim stranama (sutra će možda biti) – veliki napredak, pouzdan dokaz da su odnosi na rutinskom, stabilnom koloseku.

Današnji dnevni red je zato bio radni: kako da se poveća međusobna trgovina. Rusija, 8. svetska ekonomija, tek je na 25. mestu na listi američkih trgovinskih partnera. Medvedev je u tom pogledu imao i jedan konkretan zahtev: da se ubrza ruski ulazak u Svesku trgovinsku organizaciju: ona je sada najveća svetska ekonomija koja nije u ovom društvu.

Ruski predsednik je posle ručka posetio i glavni klub ovdašnjih biznismena, Američku trgovinsku komoru, čime je poslovna dimenzija posete dodatno naglašena.

Zanimljiva je i činjenica da je gost boravak u Americi počeo ne sletanjem na vašingtonski međunarodni aerodrom, nego na jedan u kalifornijskoj Silicijumskoj dolini, centru američkih tehnoloških inovacija.

Tamo se sreo sa liderima korporacija koje su u svojoj kategoriji najuspešnije na svetu i čiji bi pelcer Medvedev i premijer Putin želeli da prenesu u Rusiju, ne bi li umanjili zavisnost svoje ekonomije od nafte i gasa. Kako prenosi „Los Anđeles tajms”, diskretno mu je poručeno da bi pre toga moralo da se sredi rusko pravno i etičko (korupcija) okruženje da bi ovdašnji preduzetnici tamo videli svoje poslovne šanse.

U San Francisku je posetio i sedište kompanije „Tviter”, novi fenomen na Internetu, gde je otvorio lični nalog („KremlinRussia”) i poslao svoj prvi „cvrkut”: „Zdravo svima, ja sam nov na ’Tviteru’ i ovo je moja prva poruka.”

Iz Vašingtona putuje u Toronto, na samit G-20, gde će opet biti u društvu sa Obamom. Šta bi na to rekli Regan i Gorbačov?

Milan Mišić