"Разлаз"

Пре било какве приче о "Разлазу" Пејтона Рида неопходно је прво имати у виду чињеницу да је критеријум овдашње биоскопске популације, у текућој сезони већ поприлично измучене великим холивудским (па и домаћим) којештаријама, опао. Зато се препорука за гледање ове (не)романтичне комедије, која је несумњиво разведрила тренутни биоскопски репертоар, може тумачити као подршка управо томе- разведравању.

Да су критеријуми остали стабилни велико је питање да ли би на ову, у основи, танку и неоригиналну горко-слатку филмску причу о мушко-женским односима, ваљало уопште трошити речи. Наиме, све што нуди Ридов "Разлаз" виђено је у много бољој форми  још пре петнаестак година у филму "Кад′ је Хари срео Сали" Роба Реинера којим је (не)свесно утемељен нови холивудски поджанр романтичне комедије. Оне у којима љубавни парови прво воде мушко-женске битке за освајање простора и доминацију у вези, да би је потом кварили својим заблудама и забунама.

У најкраћем, уместо да се води љубав води се рат полова, рат мушкараца са Марса и жена са Венере, уз употребу низа комичних али и едукативних елемената (сетите се одглумљеног оргазма Мег Рајан у Реинеровом филму...) који гледаоца треба да забаве али и да га барем на тренутак натерају на размишљање о грешкама, заблудама и неспоразумима у сопственим везама.

И док је оваква формула у филму "Кад′ је Хари срео Сали" била апсолутно успешна, у случају Ридовог "Разлаза" нису досегнуте жељене квалитетне висине. Редитељско-драматуршка обрада није довољно софистицирана, добијен је филм исецкан на (неуједначено успеле) скечеве у којима су главни ликови често "угурани" у тесне калупе. Комичарски таленат Џенифер Анистон (Брук) и Винса Вона (Гери) није довољан да би се заборавиле и занемариле све мане. Неколико споредних ликова су веома сочни али су недовољно и непрактично искоришћени у филму...

Сама прича трпи (сценарио: Џереми Гарелик и Винс Вон) од празнина због којих и драмско и комично беспотребно шлајфује у месту. Почиње кратком сценом упознавања тридесетогодишњака Брук (запослена у уметничкој галерији) и Герија (туристички водич по Чикагу) пре најавне шпице, током шпице заједничке фотографије сведоче о љубави и срећи, а све остало (неких стотинак минута) за холивудски филм некласичног краја посвећено је њиховом разлазу чији је узрок само на први поглед то што он није купио довољно лимуна или није хтео да јој помогне да опере судове, а она није престајала да "звоца" у нади да ће га променити.

Разлози за уништавање везе и угрожавање љубави, наравно, много су дубљи и сложенији и садржани у различитости карактера и хтења, али се они у овој и оваквој Ридовој поставци једва виде. Затрпани су брдом стереотипа и клишеа, натегнутом интеракцијом између Брук и Герија који се готово никада не налазе у истој сцени. Редитељ је, ваљда, желео тако да нагласи отуђеност између двоје људи...

Међутим, упркос побројаним манама, "Разлаз" је филм који се сасвим лепо, растерећено гледа. Уосталом, сама чињеница да асоцира на "Кад′ је Хари срео Сали" довољан је разлог за посету биоскопу.