Суптилни притисци фармацеутских кућа

ИНТЕРВЈУ
У Србији се по глави становника издваја 157 евра за здравствену заштиту, четири пута мање него у Хрватској и десет пута мање од Словеније. Ипак, становници наше земље очекују да за свој "крваво зарађени новац" могу да добију квалитетно лечење у свакој здравственој установи и да при том имају обезбеђене бесплатне лекове.

Између жеља пацијената и финансијских средстава којима располаже, налази се Републички завод за здравствено осигурање са Светланом Вукајловић на челу, која већ две године покушава да равноправно распореди средства да би што више осигураника било задовољно.

Пацијентима је "рак рана" дужина чекања на интервенције. Многи су незадовољни због чињенице да су целог живота издвајали новац за здравство, а кад им је неопходна операција морају да чекају. Шта је на том плану урађено?

– Управо сам сазнала да је у КЦС за првих шест месеци урађено онолико коронографија колико је обављено у току целе прошле године. Кардиохируршке интервенције раде се и викендом, па се на тај начин са листе чекања скине око 30, 40 пацијената, а чекање је скраћено за три до четири месеца. Интензивније ће се радити и у Институту "Дедиње" и КБЦ "Бежанијска коса". Важно је и да смо успели да смањимо време чекања за уградњу кукова у Институту "Бањица" са готово пет година на шест месеци. Успели смо да у потпуности укинемо листу чекања за уградњу пејсмејкера. Обезбедили смо 820.000.000 динара за смањење листе чекања у облати кардиохирургије и ортопедије, а финансираћемо и 17.000 операција катаракти и уградње сочива како би се до краја године укинуле листе чекања. Дакле, како наш народ каже, колико пара, толико и музике.

Најављено је проширење позитивне листе лекова од септембра. Које групе медикамената ће се наћи на њој?

– Пацијенти морају да прихвате чињеницу да је снабдевеност лековима боља него у 2003. години и да се листа лекова удвостручила. Сада осигураници могу да добију значајан број медикамената на рецепт или у болници. Листа лекова који се прописују и издају на терет средстава РЗЗЗО проширена је за 159 нових лекова. На листи су 102 потпуно нова лека која досад нису имала своју генеричку паралелу на листи. Ови лекови уводе најсавременију терапију у лечењу Паркинсонове и Алцхајмерове болести, цитостатике за лечење карцинома, нову генерацију лекова за обољења плућа, као и антидепресиве.

Како се борите од насртаја фармацеутских кућа да баш њихов лек ставите на позитивну листу?

– Притисци фармацеутских кућа су суптилни. Њихови представници не долазе овде директно, већ то чине преко лекара или удружења пацијената. Наиме, чињеница је да 80 одсто лекара на конгресима, које фармацеутске куће финансирају, сазнају о позитивним странама њихових лекова и мењају прописивачку политику рецепата, што често може да буде лоше, јер се пренебрегне негативна страна медикамената.

Приватне здравствене установе инсистирају на склапању уговора са Заводом да би пацијентима било омогућено лечење по истим условима као у државним кућама. Да ли ће то ускоро бити реализовано?

– Немогуће је склопити такве уговоре из више разлога. Рецимо, уколико сутра кажемо да се пацијенти изјасне хоће ли се лечити у приватном дому здравља, јавило би се много осигураника. Ту се онда поставља питање, да ли он може да прими толико пацијената, а да одржи исти комфор који сада има са 100 људи. С друге стране, не знамо ни по ком критеријуму бисмо могли да кажемо ко може, а ко не да добије право да изабере доктора у оваквој установи. За обезбеђивање комфора допринос за здравство не би био 11,2 одсто од бруто плате, већ 22 одсто. Нисам сигурна ни да ли пацијенти иду код приватника због изабраног стално запосленог лекара или због тога што им је потребан преглед професора Клиничког центра Србије, који ту ради као консултант.

На тржишту су присутна бројна осигуравајућа друштва која убеђују пацијенте да потпишу уговоре о здравственом осигурању баш са њима, јер ће онда пацијенти имати бољи третман у здравственим установама. Да ли је то тачно?

– Друштва за добровољно осигурање нуде и добровољно здравствено осигурање. Та понуда подразумева да за 1.200 динара месечно човек може да добије неколико специјалистичких прегледа годишње, али се не могу осигурати старији од 65 година, јер су они највећи потрошачи здравствене заштите. Такође, ово осигурање не покрива трошкове озбиљног лечења. Наш фонд покрива комплетну здравствену заштиту, трошкове уградње стентова, лечење леукемије, дијализу и других компликованих и тешких болести. Такође, нудимо и могућност онима који нису осигурани да то учине за 1.400 динара месечно, за шта се доста распитују родитељи који живе у иностранству, а чија су деца у нашој земљи.

Стоматолози сматрају да су РЗЗЗО и Министарство здравља били неправедни према њима и да су највеће стезање каиша осетили управо они. Због чега је уштеда здравственог динара кренула од ове службе?

– У нашем народу постоји уврежен став да уколико си запослен у државној фирми треба само да седиш, примаш плату и ништа не радиш. То није нормалан став. Наша улога је да видимо шта је добро за пацијента и лекари морају да схвате да они нису у установама због себе, већ због пацијената. Прошле године је за плате стоматолога издвојено три милиона динара, а осигураници нису могли да добију одговарајуће интервенције. Дешавало се да када пацијент дође да поправи зуб, чује од стоматолога да мора да дође тек за три месеца јер нема материјала или га упути код себе у приватну ординацију. То је било неодрживо и кулминирало је катастрофалним стањем зуба нације. Важно је да деца добију одговарајућу стоматолошку заштиту, а видим да су зубари сада стимулисани и да све више позивају малишане на редовне систематске прегледе.

Шта је приоритет РЗЗЗО у наредном периоду?