Прокупље ће опет бити град

Про­ку­пље – По­ма­ло смо за­те­че­ни овим пред­ло­гом. Ми смо на то­ме ис­тра­ја­ва­ли го­ди­на­ма, а ето, са­да кад се баш и ни­смо мно­го на­да­ли, на­ше же­ље ушле су у зва­ни­чан до­ку­мент – ка­же за „По­ли­ти­ку“ То­ми­слав Ми­лу­ти­но­вић, за­ме­ник пред­сед­ни­ка оп­шти­не Про­ку­пље, по­сле на­ја­ве да ће ово и још три ме­ста у Ср­би­ји би­ти про­гла­ше­на гра­до­ви­ма (Пи­рот, Ки­кин­да и Вр­шац). – Ста­тус гра­да зна­чио би, на­рав­но, мно­го и за сам град али и за То­пли­цу у це­ли­ни. Пи­та­ње је, ме­ђу­тим, ка­ко да се ор­га­ни­зу­је­мо да би­смо ис­пу­ни­ли усло­ве и по­ста­ли но­си­о­ци раз­во­ја овог кра­ја, ко­ји је го­ди­на­ма пот­пу­но за­бо­ра­вљен и за­пу­штен.

Нај­пре, пре­ма ре­чи­ма Ми­лу­ти­но­ви­ћа, тре­ба оку­пи­ти спо­соб­не љу­де и струч­ња­ке ра­зних про­фи­ла. То­пли­ца их има, али је нај­ве­ћи део њих оти­шао у раз­ви­је­ни­је кра­је­ве и ве­ли­ке гра­до­ве, а мно­ги ко­ји су оста­ли, због еко­ном­ске кри­зе, не ба­ве се стру­ком, већ ра­зним сит­ним по­сло­ви­ма да би пре­жи­ве­ли. У по­след­њих де­се­так го­ди­на број ста­нов­ни­ка у То­пли­ци од око 120.000 спао је на око 90.000. Са­ма оп­шти­на Про­ку­пље има са­мо 48.500 ста­нов­ни­ка, а ше­зде­се­тих го­ди­на их је би­ло бли­зу 60.000. Са­мо у Про­ку­пљу је ви­ше од 8.000 оних ко­ји че­ка­ју на по­сао, а не­кад је би­ло за­по­сле­но ви­ше од 12.000.

На ви­ше де­се­ти­на хек­та­ра у ин­ду­стриј­ској зо­ни Про­ку­пља нај­ве­ћи број фа­бри­ка је за­тво­рен. Чу­ве­ни „Про­ку­пац“, ко­ји је не­кад сво­јим ви­ном од аутох­то­не сор­те гро­жђа „про­ку­пац“ и шљи­во­ви­цом „ма­на­стир­ка“ го­спо­да­рио Евро­пом – тек је на пу­ту опо­рав­ка. Слич­но је и са Фа­бри­ком обо­је­них ме­та­ла, Фил­ца­ром... Две све­тле тач­ке за са­да су фа­бри­ка „Хи­сар“, ко­ја се ба­ви пре­ра­дом во­ћа и кон­ди­тор­ским про­из­во­ди­ма, и „Ле­о­ни“ – не­мач­ка фир­ма ко­ја је от­ку­пи­ла ха­ле ФИ­АЗ-а и про­из­во­ди ка­бло­ве за ауто­мо­бил­ску ин­ду­стри­ју. У Кур­шу­мли­ји је ста­ње још те­же. Пот­пу­но је про­па­ла кон­фек­ци­ја „7. ју­ли“, а не­дав­но је уз по­моћ вла­де по­че­ла об­но­ва про­из­вод­ње у ШИК „Ко­па­о­ник“, ко­ји је за­по­шља­вао сва­ког тре­ћег ста­нов­ни­ка овог гра­ди­ћа на обо­ду кон­ти­нен­тал­не зо­не без­бед­но­сти пре­ма Ко­сме­ту. У Бла­цу при­вре­ду углав­ном во­ди не­ко­ли­ко при­ват­них пред­у­зет­ни­ка ко­ји се ба­ве пре­храм­бе­ним по­сло­ви­ма (мли­но­ви „Ти­мо­ти­је­вић“, пе­ка­ре „Ђу­кић“, су­ша­ре во­ћа „Ја­ни­ћи­је­вић“).

– Про­ку­пље је ве­ко­ви­ма би­ло град и куд год ми да кре­не­мо као при­вред­ни­ци сви до­бро зна­ју за на­ше при­род­не и при­вред­не ре­сур­се – ка­же Ми­лу­тин Стан­ко­вић, ко­ји је на че­лу Удру­же­ња ма­лих при­вред­ни­ка „Клуб-5“. – У То­пли­ци је ве­ћи број ма­лих при­ват­них пред­у­зе­ћа од ко­јих мно­га оства­ру­ју до­бре ре­зул­та­те, а је­дан број ра­ди и за из­воз, као што је мој „Ме­та­лург“, па „Фри­текс“ Бо­ри­во­ја Па­у­но­ви­ћа, „Изо­ла­терм“ Ми­о­дра­га Цвет­ко­ви­ћа, „Ег­зит“ Сла­ви­ше Јо­ва­но­ви­ћа, „Ха­ме­ум-ин­тер­на­ци­о­нал“ Дра­ги­ше Ми­ло­ва­но­ви­ћа... Про­гла­ше­њем Про­ку­пља гра­дом отва­ра­ју се мо­гућ­но­сти за при­вред­ни успон. Ја ве­ру­јем да би са­да­шњи ма­ли при­вред­ни­ци уско­ро по­ста­ли ве­ли­ки и по­пу­ни­ли све оне ха­ле ко­је сто­је пра­зне – уве­рен је Стан­ко­вић.

– Са че­ти­ри основ­не, че­ти­ри сред­ње шко­ле, му­зич­ком шко­лом, шко­лом за оме­те­не у раз­во­ју и шко­лом за од­ра­сле, па Ви­со­ком по­љо­при­вред­но-пре­храм­бе­ном шко­лом, ко­ја уско­ро тре­ба да пре­ра­сте у фа­кул­тет – Про­ку­пље има бо­га­ту ба­зу ка­дро­ва ра­зних стру­ка – ка­же Ми­ла­дин Ми­ло­са­вље­вић, ру­ко­во­ди­лац Оде­ље­ња за дру­штве­не де­лат­но­сти у оп­шти­ни. Он ис­ти­че да ов­де по­сто­ји до­бро опре­мље­на ре­ги­о­нал­на бол­ни­ца, па ре­ги­о­нал­на слу­жба за за­по­шља­ва­ње и низ ре­ги­о­нал­них ин­спек­циј­ских ор­га­на.

Све то вра­ћа ве­ру да ће Про­ку­пље по­но­во би­ти град као цен­тар раз­во­ја це­ле То­пли­це. На ва­жном пу­ту Кон­стан­ти­но­пољ–Ниш–Рим, као и на рас­кр­сни­ци са оним Со­лун–Бе­о­град–Беч, ов­де се при­вред­ни и кул­тур­ни жи­вот од­ви­јао ве­ко­ви­ма. О то­ме све­до­че чак две тер­ме, јед­на у са­мом гра­ду, а дру­га у Плоч­ни­ку, крај „цар­ско­га дру­ма“. Ту су и ба­ње: Лу­ков­ска, Кур­шу­млиј­ска и Про­лом. Ду­бро­вач­ки тр­гов­ци има­ли су у 16. и 17. ве­ку у Про­ку­пљу сво­ју ве­ли­ку ко­ло­ни­ју. Овај крај има ру­де угља, фелд­спа­та, ба­зал­та, ту је и Ђа­во­ља ва­рош, а из­над све­га ово је крај где во­ће и ви­но­ва ло­за од­лич­но успе­ва­ју.

Да­кле, ни­су без раз­ло­га још Обре­но­ви­ћи у Про­ку­пљу од­ре­ди­ли се­ди­ште окру­га, а то на­ста­ви­ли и Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћи. А окру­зи су та­да би­ли сва власт: по­ли­тич­ка, кул­тур­на, еко­ном­ска... Та­кав ће, на­да­ју се ов­де, опет би­ти град на То­пли­ци.

Дра­ган Бо­ри­са­вље­вић