Prokuplje će opet biti grad

Pro­ku­plje – Po­ma­lo smo za­te­če­ni ovim pred­lo­gom. Mi smo na to­me is­tra­ja­va­li go­di­na­ma, a eto, sa­da kad se baš i ni­smo mno­go na­da­li, na­še že­lje ušle su u zva­ni­čan do­ku­ment – ka­že za „Po­li­ti­ku“ To­mi­slav Mi­lu­ti­no­vić, za­me­nik pred­sed­ni­ka op­šti­ne Pro­ku­plje, po­sle na­ja­ve da će ovo i još tri me­sta u Sr­bi­ji bi­ti pro­gla­še­na gra­do­vi­ma (Pi­rot, Ki­kin­da i Vr­šac). – Sta­tus gra­da zna­čio bi, na­rav­no, mno­go i za sam grad ali i za To­pli­cu u ce­li­ni. Pi­ta­nje je, me­đu­tim, ka­ko da se or­ga­ni­zu­je­mo da bi­smo is­pu­ni­li uslo­ve i po­sta­li no­si­o­ci raz­vo­ja ovog kra­ja, ko­ji je go­di­na­ma pot­pu­no za­bo­ra­vljen i za­pu­šten.

Naj­pre, pre­ma re­či­ma Mi­lu­ti­no­vi­ća, tre­ba oku­pi­ti spo­sob­ne lju­de i struč­nja­ke ra­znih pro­fi­la. To­pli­ca ih ima, ali je naj­ve­ći deo njih oti­šao u raz­vi­je­ni­je kra­je­ve i ve­li­ke gra­do­ve, a mno­gi ko­ji su osta­li, zbog eko­nom­ske kri­ze, ne ba­ve se stru­kom, već ra­znim sit­nim po­slo­vi­ma da bi pre­ži­ve­li. U po­sled­njih de­se­tak go­di­na broj sta­nov­ni­ka u To­pli­ci od oko 120.000 spao je na oko 90.000. Sa­ma op­šti­na Pro­ku­plje ima sa­mo 48.500 sta­nov­ni­ka, a še­zde­se­tih go­di­na ih je bi­lo bli­zu 60.000. Sa­mo u Pro­ku­plju je vi­še od 8.000 onih ko­ji če­ka­ju na po­sao, a ne­kad je bi­lo za­po­sle­no vi­še od 12.000.

Na vi­še de­se­ti­na hek­ta­ra u in­du­strij­skoj zo­ni Pro­ku­plja naj­ve­ći broj fa­bri­ka je za­tvo­ren. Ču­ve­ni „Pro­ku­pac“, ko­ji je ne­kad svo­jim vi­nom od autoh­to­ne sor­te gro­žđa „pro­ku­pac“ i šlji­vo­vi­com „ma­na­stir­ka“ go­spo­da­rio Evro­pom – tek je na pu­tu opo­rav­ka. Slič­no je i sa Fa­bri­kom obo­je­nih me­ta­la, Fil­ca­rom... Dve sve­tle tač­ke za sa­da su fa­bri­ka „Hi­sar“, ko­ja se ba­vi pre­ra­dom vo­ća i kon­di­tor­skim pro­iz­vo­di­ma, i „Le­o­ni“ – ne­mač­ka fir­ma ko­ja je ot­ku­pi­la ha­le FI­AZ-a i pro­iz­vo­di ka­blo­ve za auto­mo­bil­sku in­du­stri­ju. U Kur­šu­mli­ji je sta­nje još te­že. Pot­pu­no je pro­pa­la kon­fek­ci­ja „7. ju­li“, a ne­dav­no je uz po­moć vla­de po­če­la ob­no­va pro­iz­vod­nje u ŠIK „Ko­pa­o­nik“, ko­ji je za­po­šlja­vao sva­kog tre­ćeg sta­nov­ni­ka ovog gra­di­ća na obo­du kon­ti­nen­tal­ne zo­ne bez­bed­no­sti pre­ma Ko­sme­tu. U Bla­cu pri­vre­du uglav­nom vo­di ne­ko­li­ko pri­vat­nih pred­u­zet­ni­ka ko­ji se ba­ve pre­hram­be­nim po­slo­vi­ma (mli­no­vi „Ti­mo­ti­je­vić“, pe­ka­re „Đu­kić“, su­ša­re vo­ća „Ja­ni­ći­je­vić“).

– Pro­ku­plje je ve­ko­vi­ma bi­lo grad i kud god mi da kre­ne­mo kao pri­vred­ni­ci svi do­bro zna­ju za na­še pri­rod­ne i pri­vred­ne re­sur­se – ka­že Mi­lu­tin Stan­ko­vić, ko­ji je na če­lu Udru­že­nja ma­lih pri­vred­ni­ka „Klub-5“. – U To­pli­ci je ve­ći broj ma­lih pri­vat­nih pred­u­ze­ća od ko­jih mno­ga ostva­ru­ju do­bre re­zul­ta­te, a je­dan broj ra­di i za iz­voz, kao što je moj „Me­ta­lurg“, pa „Fri­teks“ Bo­ri­vo­ja Pa­u­no­vi­ća, „Izo­la­term“ Mi­o­dra­ga Cvet­ko­vi­ća, „Eg­zit“ Sla­vi­še Jo­va­no­vi­ća, „Ha­me­um-in­ter­na­ci­o­nal“ Dra­gi­še Mi­lo­va­no­vi­ća... Pro­gla­še­njem Pro­ku­plja gra­dom otva­ra­ju se mo­guć­no­sti za pri­vred­ni uspon. Ja ve­ru­jem da bi sa­da­šnji ma­li pri­vred­ni­ci usko­ro po­sta­li ve­li­ki i po­pu­ni­li sve one ha­le ko­je sto­je pra­zne – uve­ren je Stan­ko­vić.

– Sa če­ti­ri osnov­ne, če­ti­ri sred­nje ško­le, mu­zič­kom ško­lom, ško­lom za ome­te­ne u raz­vo­ju i ško­lom za od­ra­sle, pa Vi­so­kom po­ljo­pri­vred­no-pre­hram­be­nom ško­lom, ko­ja usko­ro tre­ba da pre­ra­ste u fa­kul­tet – Pro­ku­plje ima bo­ga­tu ba­zu ka­dro­va ra­znih stru­ka – ka­že Mi­la­din Mi­lo­sa­vlje­vić, ru­ko­vo­di­lac Ode­lje­nja za dru­štve­ne de­lat­no­sti u op­šti­ni. On is­ti­če da ov­de po­sto­ji do­bro opre­mlje­na re­gi­o­nal­na bol­ni­ca, pa re­gi­o­nal­na slu­žba za za­po­šlja­va­nje i niz re­gi­o­nal­nih in­spek­cij­skih or­ga­na.

Sve to vra­ća ve­ru da će Pro­ku­plje po­no­vo bi­ti grad kao cen­tar raz­vo­ja ce­le To­pli­ce. Na va­žnom pu­tu Kon­stan­ti­no­polj–Niš–Rim, kao i na ras­kr­sni­ci sa onim So­lun–Be­o­grad–Beč, ov­de se pri­vred­ni i kul­tur­ni ži­vot od­vi­jao ve­ko­vi­ma. O to­me sve­do­če čak dve ter­me, jed­na u sa­mom gra­du, a dru­ga u Ploč­ni­ku, kraj „car­sko­ga dru­ma“. Tu su i ba­nje: Lu­kov­ska, Kur­šu­mlij­ska i Pro­lom. Du­bro­vač­ki tr­gov­ci ima­li su u 16. i 17. ve­ku u Pro­ku­plju svo­ju ve­li­ku ko­lo­ni­ju. Ovaj kraj ima ru­de uglja, feld­spa­ta, ba­zal­ta, tu je i Đa­vo­lja va­roš, a iz­nad sve­ga ovo je kraj gde vo­će i vi­no­va lo­za od­lič­no uspe­va­ju.

Da­kle, ni­su bez raz­lo­ga još Obre­no­vi­ći u Pro­ku­plju od­re­di­li se­di­šte okru­ga, a to na­sta­vi­li i Ka­ra­đor­đe­vi­ći. A okru­zi su ta­da bi­li sva vlast: po­li­tič­ka, kul­tur­na, eko­nom­ska... Ta­kav će, na­da­ju se ov­de, opet bi­ti grad na To­pli­ci.

Dra­gan Bo­ri­sa­vlje­vić