Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Извозе знање у Турску

Извозе знање у Турску
Аеродром "Никола Тесла", будући регионални центар за робни авио-саобраћај (Фотодокументација "Политике")

Изградњом карго-логистичког центра на Аеродрому "Никола Тесла", Србија ће постати регионални центар за робни авио-саобраћај. У том случају Београд би преузео пошиљке које су до наше земље и региона углавном стизале преко Беча, али и Брисела, који су, према речима Небојше Недељковића, генералног директора ЈП Аеродром "Никола Тесла", до сада вукли знатну количину робе упућене из Америке.

– До изградње карго-логистичког центра преостало је још само да се министарска група Владе Србије договори око детаља са америчком компанијом "Дајнкорп", која ће реализовати пројект. О значају те инвестиције сведочи податак да је "Дајнкорп" одлучио да уместо првобитно уговорених 60,6 уложи 90 милиона долара – каже Небојша Недељковић.

Комплекс будућег карго-логистичког центра обухватаће површину од сто хектара и у почетку ће запослити више стотина радника. С растом промета робе и број запослених ће се повећавати. Према проценама, на основу пословања сличних објеката у свету, карго центар ће, као што је то већ оценио министар финансија Млађан Динкић, моћи да упосли чак 20.000 радника. У тај број ће, како објашњава Недељковић, осим радника самог центра, бити урачунати и запослени предузећа која ће сарађивати на пословима прикупљања, довожења и дистрибуције робе и пратећих служби.

– "Дајнкорп" није случајно изабрао  Београд. У виду је првенствено имао бројне погодности које пружа локација Аеродрома "Никола Тесла". Аеродром је одлично географски позициониран, на друмској путањи Коридора 10, а на само неколико километара налази се и пруга која Европу спаја са истоком, с пратећом ранжирном станицом у Макишу, а ту је и највећа европска река Дунав – објашњава први човек Аеродрома "Никола Тесла".

Недељковић истиче да такву могућност за укрштање различитих облика саобраћаја не пружа ниједна друга локација на Балкану, па ни у региону. Због тога је већ покренута припрема пројекта који ће до Аеродрома довести пругу. У оптицају су две варијанте: јефтинија надземна и скупља – подземно решење којом би београдски аеродром добио железничку везу какву, на пример, имају и аеродроми у Минхену и Бечу. Она би коштала око 60 милиона евра, што је вишеструко скупље од надземног решења, које би могло да ограничи даљи развој и ширење аеродромског комплекса.

– То су за сада само планови. Тренутно постоје далеко важнији пројекти попут изградње пословног центра и хотела. Већ су отворени међународни позиви за учешће у тим пословима, који предвиђају да страни партнери финансирају и изграде поменуте објекте на нашем земљишту. Размишљамо и о изградњи надстрешнице испред аеродромске зграде, која би коштала око пет милиона долара, као и решавању нашег хроничног проблема – изградња управне зграде у којој би се све аеродромске службе објединиле на једном месту – каже Недељковић.

На Аеродрому "Никола Тесла" с поносом истичу да су успели да извезу своје пословно знање. Наш аеродром је у сарадњи са турском грађевинском компанијом "Текнотес технолоџикал плентс" на међународном тендеру добио могућност да 45 месеци од изградње новог терминала аеродрома у Бодруму управља тим објектом.

– Наши партнери су до сада имали искуства само у изградњи енергетских постројења. А како се  авио-саобраћај у Турској брзо развија, "Текнотес" је у томе видео прилику да уђе у потпуно нов и врло привлачан бизнис. Посао у Бодруму вредан је 80 милиона евра. У тој намери био им је потребан сарадник који има искуство у руковођењу аеродромским пословима, тако да смо заједнички закључили да имамо обостране интересе. Тендер за изградњу новог терминала на бодрумском аеродрому био је изузетно строг, с оштром међународном конкуренцијом, али смо успели да успешно одговоримо на све захтеве и победимо – каже Недељковић.

Аеродром "Никола Тесла" покренуо је и иницијативу за оснивање аеродромске асоцијације која би повезала аеродроме на простору некадашње Југославије. Већ је успостављена одлична сарадња са аеродромом у Пули, међутим за нашу земљу је ипак важнија намера да "Никола Тесла" помогне развој домаћих аеродрома. То су нишки и аеродроми на Златибору – "Поникве" и "Лађевци", који се налази  у долини Западне Мораве, између Чачка и Краљева. Будући да је Ниш у потпуности оспособљен за свој посао, у овом тренутку су појачана настојања да се "Поникве" и "Лађевци", који су у власништву Војске Србије, оспособе за цивилни саобраћај. Према речима Недељковића, за то постоји економска оправданост, јер осим превоза путника, поменути аеродроми би могли да послуже за транспорт робе с тог подручја, на пример малине и шљиве. Захваљујући авио-превозу, она би била транспортована у свежем стању, што доноси знатно већу цену него замрзнуто воће.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.