Izvoze znanje u Tursku

Izgradnjom kargo-logističkog centra na Aerodromu "Nikola Tesla", Srbija će postati regionalni centar za robni avio-saobraćaj. U tom slučaju Beograd bi preuzeo pošiljke koje su do naše zemlje i regiona uglavnom stizale preko Beča, ali i Brisela, koji su, prema rečima Nebojše Nedeljkovića, generalnog direktora JP Aerodrom "Nikola Tesla", do sada vukli znatnu količinu robe upućene iz Amerike.

– Do izgradnje kargo-logističkog centra preostalo je još samo da se ministarska grupa Vlade Srbije dogovori oko detalja sa američkom kompanijom "Dajnkorp", koja će realizovati projekt. O značaju te investicije svedoči podatak da je "Dajnkorp" odlučio da umesto prvobitno ugovorenih 60,6 uloži 90 miliona dolara – kaže Nebojša Nedeljković.

Kompleks budućeg kargo-logističkog centra obuhvataće površinu od sto hektara i u početku će zaposliti više stotina radnika. S rastom prometa robe i broj zaposlenih će se povećavati. Prema procenama, na osnovu poslovanja sličnih objekata u svetu, kargo centar će, kao što je to već ocenio ministar finansija Mlađan Dinkić, moći da uposli čak 20.000 radnika. U taj broj će, kako objašnjava Nedeljković, osim radnika samog centra, biti uračunati i zaposleni preduzeća koja će sarađivati na poslovima prikupljanja, dovoženja i distribucije robe i pratećih službi.

– "Dajnkorp" nije slučajno izabrao  Beograd. U vidu je prvenstveno imao brojne pogodnosti koje pruža lokacija Aerodroma "Nikola Tesla". Aerodrom je odlično geografski pozicioniran, na drumskoj putanji Koridora 10, a na samo nekoliko kilometara nalazi se i pruga koja Evropu spaja sa istokom, s pratećom ranžirnom stanicom u Makišu, a tu je i najveća evropska reka Dunav – objašnjava prvi čovek Aerodroma "Nikola Tesla".

Nedeljković ističe da takvu mogućnost za ukrštanje različitih oblika saobraćaja ne pruža nijedna druga lokacija na Balkanu, pa ni u regionu. Zbog toga je već pokrenuta priprema projekta koji će do Aerodroma dovesti prugu. U opticaju su dve varijante: jeftinija nadzemna i skuplja – podzemno rešenje kojom bi beogradski aerodrom dobio železničku vezu kakvu, na primer, imaju i aerodromi u Minhenu i Beču. Ona bi koštala oko 60 miliona evra, što je višestruko skuplje od nadzemnog rešenja, koje bi moglo da ograniči dalji razvoj i širenje aerodromskog kompleksa.

– To su za sada samo planovi. Trenutno postoje daleko važniji projekti poput izgradnje poslovnog centra i hotela. Već su otvoreni međunarodni pozivi za učešće u tim poslovima, koji predviđaju da strani partneri finansiraju i izgrade pomenute objekte na našem zemljištu. Razmišljamo i o izgradnji nadstrešnice ispred aerodromske zgrade, koja bi koštala oko pet miliona dolara, kao i rešavanju našeg hroničnog problema – izgradnja upravne zgrade u kojoj bi se sve aerodromske službe objedinile na jednom mestu – kaže Nedeljković.

Na Aerodromu "Nikola Tesla" s ponosom ističu da su uspeli da izvezu svoje poslovno znanje. Naš aerodrom je u saradnji sa turskom građevinskom kompanijom "Teknotes tehnolodžikal plents" na međunarodnom tenderu dobio mogućnost da 45 meseci od izgradnje novog terminala aerodroma u Bodrumu upravlja tim objektom.

– Naši partneri su do sada imali iskustva samo u izgradnji energetskih postrojenja. A kako se  avio-saobraćaj u Turskoj brzo razvija, "Teknotes" je u tome video priliku da uđe u potpuno nov i vrlo privlačan biznis. Posao u Bodrumu vredan je 80 miliona evra. U toj nameri bio im je potreban saradnik koji ima iskustvo u rukovođenju aerodromskim poslovima, tako da smo zajednički zaključili da imamo obostrane interese. Tender za izgradnju novog terminala na bodrumskom aerodromu bio je izuzetno strog, s oštrom međunarodnom konkurencijom, ali smo uspeli da uspešno odgovorimo na sve zahteve i pobedimo – kaže Nedeljković.

Aerodrom "Nikola Tesla" pokrenuo je i inicijativu za osnivanje aerodromske asocijacije koja bi povezala aerodrome na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Već je uspostavljena odlična saradnja sa aerodromom u Puli, međutim za našu zemlju je ipak važnija namera da "Nikola Tesla" pomogne razvoj domaćih aerodroma. To su niški i aerodromi na Zlatiboru – "Ponikve" i "Lađevci", koji se nalazi  u dolini Zapadne Morave, između Čačka i Kraljeva. Budući da je Niš u potpunosti osposobljen za svoj posao, u ovom trenutku su pojačana nastojanja da se "Ponikve" i "Lađevci", koji su u vlasništvu Vojske Srbije, osposobe za civilni saobraćaj. Prema rečima Nedeljkovića, za to postoji ekonomska opravdanost, jer osim prevoza putnika, pomenuti aerodromi bi mogli da posluže za transport robe s tog područja, na primer maline i šljive. Zahvaljujući avio-prevozu, ona bi bila transportovana u svežem stanju, što donosi znatno veću cenu nego zamrznuto voće.