Активан живот чува од деменције

Старије особе морају бити спремне да бране своје здравље, па и когнитивно (сазнање, памћење), јер од тога зависи квалитет њиховог живота.

Иако не постоје потпуна сазнања о томе како мозак стари, познато је да у добу од 80 година долази до скупљања и смањивања паренхима мозга, особито у чеоним регијама, што доводи до смањења његове запремине за око десет одсто. Испитивања можданог крвотока су потврдила да старењем долази до опадања функција мозга и код здравих старих особа. Повећање активности у неким областима (сазнавање, учење итд.) доводи, међутим, до тога да се кора мозга може реорганизовати и у старијем животном добу.

Кад старимо, долази до промена у когнитивним функцијама (сазнајним, функцијама памћења), што је праћено променама у понашању. Као што, на пример, тркач у старијем добу успорава, тако и когнитивно опадање није патолошка промена. С тим што већи број речи, дубље разумевање и накупљена мудрост могу да надокнаде недостатке и представљају позитивне ефекте старења.

Неки стручњаци сматрају да благо когнитивно пропадање представља прелазну фазу између нормалног старења и деменције. Јер, према неким налазима, 12 одсто особа са благим когнитивним пропадањем за годину дана развија Алцхајмерову деменцију. Према другим стручњацима, когнитивно пропадање представља рану деменцију. Постоји, при том, неколико типова деменције, од којих је Алцхајмерова најчешћа. Социјалне и финансијске последице деменције су огромне, јер је реч о милионима старих који захтевају посебне мере лечења, неге и заштите. Процењује се да само у САД има више од шест милиона старих са тежим облицима деменције, које чува и негује око десет милиона људи.

Девет елемената когнитивног здравља су: говор, мишљење, памћење, опажање, пажња, процена, памћење вештина (нпр. управљање аутомобилом), способност да се живи корисним животом, расуђивање. На основу тога како се особа односи према овим елементима когнитивног здравља може се проценити да ли неко води независан или зависан живот.

Емоционално здравље је важно као и когнитивно. Емоционално здраве су особе које могу да контролишу своје емоције. Емоционално здравље обухвата личне особине које унапређују успешно прилагођавање као што су способност сарадње са другима, еластичност, лична ефикасност.

Који су фактори ризика, а који заштитни фактори за когнитивно здравље? Старост је, сама по себи, најважнији фактор ризика за пад когнитивних способности. Постоји и повезаност између когнитивног опадања и васкуларних обољења, исто тако и артеријске хипертензије. Исто се може рећи и за кардиоваскуларна обољења. Помињу се гојазност, разне учестале инфекције и депресивно расположење, особе које су превише конзумирале алкохол...

Кад је реч о факторима који смањују опасност од деменције, помињу се пре свега више образовање, виши економски статус, емоционална подршка, бољи плућни капацитет, умерено коришћење алкохола, уношење витамина у организам. И телесне активности (ходање) позитивно утичу на развој когнитивних функција. Неки лекари, пак, сматрају да брига за васкуларно здравље представља кључ за успешно когнитивно старење. У заштитне факторе убраја се и тзв. когнитивна резерва. Степен когнитивне резерве код појединаца је условљен урођеном интелигенцијом, занимањем, образовним нивоом, писменошћу и нивоом социјалних и телесних активности. Истраживања су показала да физичка активност, учење, социјалне везе могу да делују на блажи степен обнављања ћелија у мозгу.

Једно испитивање особа старијих од 65 година показало је да: у 30 одсто случајева код ових особа нема глобалног когнитивног опадања, у 53 одсто случајева забележено је умерено когнитивно опадање, а у 16 одсто су они са израженим когнитивним опадањем. Особине оних очуваних су: активни су и раде, живе са неким и нису самци, осећају се здравима, умерено вежбају (физички), не пуше, умерено користе алкохолна пића, вишег су образовања, без хипертензије, дијабетеса, са нижим нивоом холестерола, не баве се негом тешких болесника.

Процеси памћења могу бити побољшани уз тренинг који се код најстаријих (65–94) састоји од вежби памћења, расуђивања, решавања научених ствари и садржаја.

На крају бих рекао да највећи број људи никада неће доживети потпуно пропадање когнитивног здравља, а они са когнитивним проблемима неће стићи до деменције.

Професор Медицинског факултета у пензији, психогеријатар, сарадник Православног пастирског саветодавног центра Београдско-карловачке архиепископије