Aktivan život čuva od demencije

Starije osobe moraju biti spremne da brane svoje zdravlje, pa i kognitivno (saznanje, pamćenje), jer od toga zavisi kvalitet njihovog života.

Iako ne postoje potpuna saznanja o tome kako mozak stari, poznato je da u dobu od 80 godina dolazi do skupljanja i smanjivanja parenhima mozga, osobito u čeonim regijama, što dovodi do smanjenja njegove zapremine za oko deset odsto. Ispitivanja moždanog krvotoka su potvrdila da starenjem dolazi do opadanja funkcija mozga i kod zdravih starih osoba. Povećanje aktivnosti u nekim oblastima (saznavanje, učenje itd.) dovodi, međutim, do toga da se kora mozga može reorganizovati i u starijem životnom dobu.

Kad starimo, dolazi do promena u kognitivnim funkcijama (saznajnim, funkcijama pamćenja), što je praćeno promenama u ponašanju. Kao što, na primer, trkač u starijem dobu usporava, tako i kognitivno opadanje nije patološka promena. S tim što veći broj reči, dublje razumevanje i nakupljena mudrost mogu da nadoknade nedostatke i predstavljaju pozitivne efekte starenja.

Neki stručnjaci smatraju da blago kognitivno propadanje predstavlja prelaznu fazu između normalnog starenja i demencije. Jer, prema nekim nalazima, 12 odsto osoba sa blagim kognitivnim propadanjem za godinu dana razvija Alchajmerovu demenciju. Prema drugim stručnjacima, kognitivno propadanje predstavlja ranu demenciju. Postoji, pri tom, nekoliko tipova demencije, od kojih je Alchajmerova najčešća. Socijalne i finansijske posledice demencije su ogromne, jer je reč o milionima starih koji zahtevaju posebne mere lečenja, nege i zaštite. Procenjuje se da samo u SAD ima više od šest miliona starih sa težim oblicima demencije, koje čuva i neguje oko deset miliona ljudi.

Devet elemenata kognitivnog zdravlja su: govor, mišljenje, pamćenje, opažanje, pažnja, procena, pamćenje veština (npr. upravljanje automobilom), sposobnost da se živi korisnim životom, rasuđivanje. Na osnovu toga kako se osoba odnosi prema ovim elementima kognitivnog zdravlja može se proceniti da li neko vodi nezavisan ili zavisan život.

Emocionalno zdravlje je važno kao i kognitivno. Emocionalno zdrave su osobe koje mogu da kontrolišu svoje emocije. Emocionalno zdravlje obuhvata lične osobine koje unapređuju uspešno prilagođavanje kao što su sposobnost saradnje sa drugima, elastičnost, lična efikasnost.

Koji su faktori rizika, a koji zaštitni faktori za kognitivno zdravlje? Starost je, sama po sebi, najvažniji faktor rizika za pad kognitivnih sposobnosti. Postoji i povezanost između kognitivnog opadanja i vaskularnih oboljenja, isto tako i arterijske hipertenzije. Isto se može reći i za kardiovaskularna oboljenja. Pominju se gojaznost, razne učestale infekcije i depresivno raspoloženje, osobe koje su previše konzumirale alkohol...

Kad je reč o faktorima koji smanjuju opasnost od demencije, pominju se pre svega više obrazovanje, viši ekonomski status, emocionalna podrška, bolji plućni kapacitet, umereno korišćenje alkohola, unošenje vitamina u organizam. I telesne aktivnosti (hodanje) pozitivno utiču na razvoj kognitivnih funkcija. Neki lekari, pak, smatraju da briga za vaskularno zdravlje predstavlja ključ za uspešno kognitivno starenje. U zaštitne faktore ubraja se i tzv. kognitivna rezerva. Stepen kognitivne rezerve kod pojedinaca je uslovljen urođenom inteligencijom, zanimanjem, obrazovnim nivoom, pismenošću i nivoom socijalnih i telesnih aktivnosti. Istraživanja su pokazala da fizička aktivnost, učenje, socijalne veze mogu da deluju na blaži stepen obnavljanja ćelija u mozgu.

Jedno ispitivanje osoba starijih od 65 godina pokazalo je da: u 30 odsto slučajeva kod ovih osoba nema globalnog kognitivnog opadanja, u 53 odsto slučajeva zabeleženo je umereno kognitivno opadanje, a u 16 odsto su oni sa izraženim kognitivnim opadanjem. Osobine onih očuvanih su: aktivni su i rade, žive sa nekim i nisu samci, osećaju se zdravima, umereno vežbaju (fizički), ne puše, umereno koriste alkoholna pića, višeg su obrazovanja, bez hipertenzije, dijabetesa, sa nižim nivoom holesterola, ne bave se negom teških bolesnika.

Procesi pamćenja mogu biti poboljšani uz trening koji se kod najstarijih (65–94) sastoji od vežbi pamćenja, rasuđivanja, rešavanja naučenih stvari i sadržaja.

Na kraju bih rekao da najveći broj ljudi nikada neće doživeti potpuno propadanje kognitivnog zdravlja, a oni sa kognitivnim problemima neće stići do demencije.

Profesor Medicinskog fakulteta u penziji, psihogerijatar, saradnik Pravoslavnog pastirskog savetodavnog centra Beogradsko-karlovačke arhiepiskopije