И опљачкани и дужни

Београђанину Зорану Михајловићу пресео је ручак у једном елитном градском ресторану. Џепарош му је из сакоа однео нешто новца и шест нереализованих чекова. Као без душе, како каже, трчао је тог топлог мајског дана до Поштанске штедионице не би ли што пре блокирао рачун и прогласио га неважећим и тако себе поштедео евентуалних ризика.

Иако је реаговао у најкраћем могућем року и у потпуности испоштовао све банкарске савете, који се примењују у оваквим приликама, непријатно се изненадио када је свој први лични доходак подизао са новог текућег рачуна. Банка му је износ смањила за око 18.000 динара и дуг на старом, неважећем, покрила са новоотвореног текућег рачуна.

– У међувремену је крадљивац успео некако да реализује чекове. У банци ми је речено да се то догодило у јулу. Они су искористили први прилив средстава на мој нови рачун и надокнадили трошкове. Интересује ме само чему онда јурњава и процедуре, трчање у полицију и у банку, ако то на крају клијенте не штити од оваквих ризика... Одакле банкарима право да се тако намирују, а трговцима да примају чекове без провере – пожалио се Михајловић јуче у нашој редакцији и додао да ће он искористити сва правна средства да поврати свој новац, али да сумња да ће му се та борба исплатити.

У Поштанској штедионици објашњавају да се крађа чекова третира исто као и нестанак готовине и да банка не може да сноси трошкове обештећења и плаћа непажњу својих клијената. Према речима Мирослава Деспотовића, помоћника генералног директора, који је како каже обавештен да се овакав случај десио у његовој банци, у тачки 8. Уговора, који клијенти потписују, јасно пише да банка не плаћа трошкове обештећења.

– Тачно је да је господин Михајловић испоштовао сву процедуру, али је такође требало да погледа и Уговор који је са нама потписао. На његов захтев ми од трговца, који је примио неисправан чек, дакле без провере идентитета, можемо да захтевамо обештећење и пракса показује да се углавном овакви спорови завршавају у корист клијената – објаснио је Деспотовић.

На питање чему јурњава и оглашавање чекова неважећим и пријављивање крађе полицији ако то клијенте не штити ни од каквог ризика, већ се све поново заврши преко њихових леђа, Деспотовић одговара:

– Блокирањем рачуна само се спречава наручивање нових чекова, а крађа чекова је иста као и кад вам разбојник украде готов новац. Обештећење не може да иде на рачун банке и не можемо ми да плаћамо то што је клијент био неодговоран и заједно држао личну карту, чекове и новац, иако се то никоме не саветује – казао је Деспотовић и додао да оваквим клијентима они нуде несебичну помоћ њихове правне службе.

И у Хипо Алпе Адрија банци кажу да текући рачун корисника мора бити задужен, будући да банка не проверава наводе о украденим чековима, због могуће злоупотребе, већ их само евидентира као такве, док истрагу спроводе надлежни органи.

– Банка не проверава чекове који су примљени за плаћања робе, услуга или подизања готовине код друге банке. Прималац чека је обавезан да изврши проверу идентитета издаваоца чека, тако да он сноси одговорност уколико је поступио мимо правила. Корисник текућег рачуна дужан је да се код плаћања чеком легитимише чековном картом и личном исправом. Чек мора бити исписан читко, без икаквих прецртавања, брисања, додавања. Уколико на чеку недостају неке од наведених ставки, фалсификат потписа издаваоца и слично, банка не преузима материјалну штету која настаје издавањем оваквог чека. Овлашћена лица у банци су обавезни да по пријави нестанка чековних бланкета, пруже помоћ кориснику текућег рачуна при утврђивању серије издатих чековних бланкета, као и да за корисника текућег рачуна обезбеде фотокопије несталих чекова, уколико дође до њихове реализације – објашњавају у овој банци.

Међутим, према речима Владислава Божића, менаџера сектора за односе са становништвом у Меридијан банци не може се, чак и ако дође до реализације сумњивих чекова, губитак наплаћивати клијенту.

– Клијент у банци даје изјаву о нестанку или крађи чекова, а банка је дужна да преко Удружења банака Србије, обавести све остале банке да су наведени чекови неважећи и да се као такви не могу наплатити. У овом случају нема потребе за отварањем новог текућег рачуна, јер то неће решити проблем, а банка поготово то не би требало да наплати, ако је рачун блокиран – објаснио је Божић и додао да онда то може да обесмисли читаву процедуру оглашавања чека, као хартије од важности, неважећим. Јер, како каже он, и оглас у Службеном гласнику се плаћа.

Исто кажу и у Банци Интези и додају да се сумњиви чекови враћају на продајно место. Како кажу, уколико је грађанин нестанак чекова пријавио пре момента реализације, онда је немогуће на његов рачун наплатити туђу грешку. Уколико до тога и дође, банка је дужна да обештети клијента.

-----------------------------------------------------------

Савети не користе

Грађани које смо јуче срели испред филијала престоничких банака углавном нису били обавештени о томе да кад остану без чекова, и при том их прогласе и неважећим, може да им стигне и рачун за наплату њихове сумњиве реализације. Велики број испитаника је знао да у случају да остану без чекова треба што пре да трче у банку и да их у Службеном гласнику прогласе неважећим. Међутим, готово да није било онога ко је могао да претпостави да прича о крађи чекова може добити и овакав епилог. Владимир Терзић, кога смо јуче срели испред Банке Интезе, питао се како то, ако је нешто блокирано, уопште може да функционише и зашто онда следити све банкарске савете, ако се на крају испостави да су они бесмислени и да не штите од ризика. Верица Богдановић, предлаже да је тада најбоље да се сви ти бесмислени савети окаче мачку о реп јер је очигледно да немају никакву сврху.