Љубав иза браве

Висока заносна црнка препланулог тена ловила је крупним зеленим очима поглед свог изабраника док су затворски стражари у судници скидали лисице са његових руку. Седела је у првом реду иза оптуженичке клупе, вртела кажипрстом прамен косе и чекала његов поглед да би му упутила осмех.

У паузи седнице Врховног суда донела је у пластичној чаши своју кафу из адвокатског бифеа Палате правде и села на клупу у холу поред извештача "Политике". Реч по реч и сазнадосмо да је она "невенчана супруга" Душка Маричића званог Гумар, последњег команданта Јединице за специјалне операције, окривљеног за убиство Ивана Стамболића и злочин на Ибарској магистрали. Тада нам је рекла да му свакога дана у Централни затвор доноси ручак. Било је то у мају ове године.

Два месеца касније, када му је Врховни суд изрекао казну од 30 година затвора, Маричић је у затвору запросио своју девојку, Јасмину Давидовић из Новог Сада, и она је рекла "да".

Прва брачна ноћ

Новине су овог лета писале да троструки убица из Љубљане Силво Плут намерава да се ожени конобарицом Наташом Т. Упознали су се у кафићу у којем је радила. Када је чула да је у притвору покушао самоубиство, дошла је да га посети, а онда се код стражара распитивала о условима венчања у затвору. Рекла је да жели дете са њим и питала има ли он право на прву брачну ноћ. За сада разговарају кроз стакло, а управа затвора у Љубљани пустила их је да се пољубе, уз појачане мере обезбеђења, само када је Плуту био рођендан.

Чувени терориста Илич Рамирез Санчез, познатији као Карлос, осуђен на доживотну робију због серије терористичких напада, венчао се у затвору са женом која му је била адвокат на суђењу. Познат је и случај једне Италијанке која се заљубила у америчког осуђеника на смрт, а да га није ни познавала. Читала је о њему преко Интернета. Надајући се помиловању, стала је са њим у затвору на луди камен, али је смртна казна ипак извршена, на електричној столици.

У српским затворима годишње се обави тек једно до два венчања. Просторије за церемонију нису свечано окићене. Нема сватова, трубача ни бацања бидермајера.

Када се 9. маја ове године у Централном затвору у Београду венчао притвореник са највећим коефицијентом интелигенције Ђорђе Васиљевић, оптужен због разбојништава, његова супруга Маја ставила му је на прст бурму коју је он после десетак минута морао да скине јер у затвору не сме да има прстен. Венчање је обавила матичарка општине Вождовац, у присуству затворских стражара и кумова – Ђорђевог цимера из ћелије и Мајине другарице. Званице су могле бити послужене само колачима. Фотографисање није било дозвољено, тако да младенци нису могли својој трогодишњој ћеркици Исидори да покажу слике са венчања.

Беле удовице

Жене чији су мужеви у затвору зову се у жаргону "беле удовице". Оне ритуално свакога дана носе пуне шерпе и корпице са колачима у затвор, али никада не пеглају кошуље својих мужева. Виђају их на сваких 15 дана, а шапућу са њима на истом јастуку тек једном у три месеца, у затворској "соби љубави". После састанка, мужа ће стражари спровести ходником и закључати "иза седам брава", а жена ће ићи код пријатељице на кафу, код фризера, на пијацу...

Ипак, многе жене се разводе када чују пресуду на дугогодишњу робију. Међутим, неке девојке се управо тада одлучују да са осуђеником стану пред матичара. Неке се заљубљују у тешке злочинце о којима су читале у штампи, а да их за живота на слободи нису ни познавале.

Да ли их привлачи злочин или живот у казамату? Шта то може да нагони једну младу жену да своје срце и цео свој живот веже за некога коме су руке везане лисицама? Личи ли то на сладуњаве филмске приче о убицама "меког срца"? Да ли је то заиста љубав, она за коју се каже да не познаје границе, па ни браве, ланце, катанце и високе затворске бедеме? Има ли у таквим љубавима брачних свађа и неверстава?

– Жене су чудо природе. Воле грубе и безобразне мушкарце. О томе говоре и народне песме, јер оне неће алију него бекрију. Увек су их бекрије привлачиле, а не фини момци. Томе доприносе и медији који их називају жестоким момцима и тако им дижу рејтинг – каже др Златко Николић, виши научни сарадник у Институту за криминолошка и социолошка истраживања, дугогодишњи васпитач у српским затворима.

Тврди да су "беле удовице" углавном лепе и дотеране жене, а да везивање за криминалце рационализују мотом: "Ја ћу му помоћи".

– Жене често умеју да играју улогу самарићанки – хоће да га извуку из затвора, да му помогну, да га преваспитају како се више не би бавио криминалом, јер су вероватно већ имале искуства са криминогеним понашањем. Оне мисле да су посебне, да су светице, јер се жртвују за њега. Имају потребу да се о њима чује, а често им и успева да се због везе са осуђеником појаве на насловним страницама таблоида – каже Николић.

Осуђеници се венчавају и због погодности и олакшица које им може донети статус ожењеног човека. То ће им помоћи да добију бољи третман, условни отпуст са издржавања казне, а имаће право и на "собу љубави".

-----------------------------------------------------------

Куме, управниче

Затворска правила у Србији некада су наметала да кумови младенаца који се венчавају иза решетака обавезно морају бити управник затвора и његов заменик, сећа се један старији судија. Уочено је, међутим, да то није баш згодно јер су осуђеници после тога годинама ословљавали управника са "куме", а потезали су кумовске "везе" и по изласку из затвора. Данас је младожењин кум најчешће цимер из заједничке ћелије, а младина кума најбоља другарица.

-----------------------------------------------------------

Просидба у судници

Просидба у судници забележена је почетком јула ове године у Палати правде у Београду. Дејан Каралић, оптужен због разбојништава, замолио је судију да се обрати Данијели Чобељић, која је тада управо завршила сведочење. "Волим је највише на свету. Ја овде јавно просим ову жену и питам је да ли хоће да се уда за мене, зато што је најбоља жена", рекао је Дејан. Данијела није скривала радост, али је остало нејасно да ли је пристала на брак са овим притвореником.