Мејд бај Миладин

Први покушај није успео. Почетак суђења српском студенту Миладину Ковачевићу оптуженом за брутално пребијање америчког колеге Брајана Штајнхауера, одложено је за 13. септембар. Два су разлога за одлагање поступка: презаузетост браниоца првоокривљеног Ковачевића и недолазак другооптуженог Игора Милошевића, иначе бившег вицеконзула наше земље у Њујорку.

Ковачевићев адвокат Боривоје Боровић писменим поднеском обавестио је суд да „због ангажованости на другим предметима који су притворски” није у могућности да приступи главном претресу, а његов клијент без њега није хтео да прозбори ни реч. Свој изостанак оправдао је и окривљени Милошевић, накнадно доставивши „оправдање” судији, потврду „Железница Србије” да је воз којим је кренуо на суђење у доласку каснио 250 минута!

Можда одлагање суђења не би изазвало толику пажњу да „случај Ковачевић” није под посебном лупом јавности: и домаће и стране, нарочито америчке. Одмах по одлагању суђења амерички сенатор Чарлс Шумер из Њујорка је протестовао због одлуке београдског суда да одложи суђење Ковачевићу и рекао да „српске власти, Ковачевић и његови адвокати играју правне игре како би избегли правду”.

Суд може да каже да је поступао по закони и да је урадио све да се суђење одржи. Судија није могао да зна да је адвокат прихватио да „помаже” клијентима који ће се, баш на дан суђења Ковачевићу, налазити у притвору и да ће му то бити важније од предмета који су нам, управо због поверења у српски правосудни систем, уступили његови Американци. Није могао судија да зна, ни да је Милошевић испланирао да на суђење дође у цајтнот, нити да ће воз да касни 250 минута.

Али судија сада зна нешто што није знао. Зато је и упозорио странке да ће на следећем претресу оптужени морати да изнесу одбрану чак и уколико се њихови браниоци не појаве, с обзиром на то да за кривична дела која им се стављају на терет присуство адвоката није обавезно. Суд је, такође, упозорио окривљене да ће уколико се не буду одазивали позивима суда бити приведени.

Када је реч о окривљеном Милошевићу, вероватно би, кратка анализа показала да на тој прузи возови обавезно касне 250 минута у доласку или поласку.

Јер ваља подсетити да је Србија, да би јој предмет био уступљен, родитељима повређеног Штајнхауера уплатила 900. 000 долара на име трошкова лечења њиховог сина. Ваља подсетити да је Србија добила прилику и да суди својим службеницима који нису поштовали процедуре издавања путних исправа ни законе државе чије су гостопримство уживали. Коначно, суд треба да оправда поверење које су њему и Србији указале Сједињене Америчке Државе.

Све то овом суђењу даје изузетан значај. Ако окривљени тога нису свесни, онда то стално мора да буде пред очима суда, он мора да искористи све законске могућности да спречи да се правним играма избегне процес.