Понекад сакупља гвожђе

Исмет има тринаест година. Речит момчић који много планова за будућност. Пре свега, жели да заврши школу, а онда машта да постане полицајац. То је посао који му се допада.

Исмет је завршио четврти разред у Земуну. Каже да му је лепо када иде у школу. А разлог томе је не само учење већ и његова симпатија коју не виша док је на распусту.

Није ми то симпатија већ девојка.

Његово друштво које је слушало о чему причамо поче да га задиркује, али он се само смешкао и одмахивао руком.

– Па шта ако имам девојку. Када порастемо велики ми ћемо се узети.

Васпитачица се насмеја и рече му да зато једва чека да поново почне школа да би је виђао.

Мобилни телефон нема па тако не може дасе дописује са једном Сандром о на коју мисли и жели да остане заувек. Тако размишља сада, а да ли ће се његова прва љубав претворити у нешто озбиљније наравно нико не може да предвиди али је обећао да ће нас све звати на свадбу.

Насмејало се цело друштво, па и њему је било смешно што причамо о тако озбиљним стварима које нису за шалу, јер је очигледно да је овај момчић до ушију заљубљен.

Иначе, живи са мамом, татом и сестром. Каже да су били у Немачко док је био мали а дуго су у Београду. Воли Београд. Воли и шпагете али кад их направи медицинска сестра Ранка.

Ужива да игра „сони” кога имају у Свратишту, али и фудбал. Воли тај столни фудбал али и прави када је у друштву дечака из краја у коме живи.

Родитељи му не раде, али су како Џевад каже вредни. Сакупљају секундарне сировине, нарочито гвожђе. За гвожђе се добија више новца него за картоне и старе новине. Ипак, то није довољно да ова четворочлана породица живи без материјалних брига.

У Свратишту је стално. Не брине да ли ће остати гладан, јер хране има. Друштво за разговор је на дохват руке, а када му затреба помоћ код израде домаћих задатака ту су васпитачи, којих у Свратишту има шесторо и свакодневно су ту да им омогуће да превладају како то они стручно кажу штету од живота и рада на улици.

– Сакупљаш ли и ти гвожђе?

– Понекад. Тежак је то посао. Баш тежак.

Али, овај ведри дечак каже да неко мора и то да ради, а затим додаје да је боље сакупљати секундарне сировине, да се заради колико толико него седети скрштених руку.

За њега кажу да је веома добар и велика маза. Обожава да црта и да свима покаже шта је нацртао. Можда ће једнога дана уместо да буде полицајац постати сликар. Ако има дара и буде учио, може да му се посрећи и да слика а да његове слике обиђу свет.

Исмет каже да има добрих људи који не праве разлику између ромске и остале и деце као што су то васпитачи у Свратишту.

Снежана Прљевић

Деца све памте

Свој прилог можете да уплатите на жиро рачун:

205-127261-97 Комерцијална банка на име Центар за интеграцију младих са назнаком Политика;

СМС-ом на број 1019 (само за кориснике мтс мреже). Цена 25 динара (ПДВ укључен у цену).

Сва прикупљена средства намењена су одржавању и развоју пројекта „Свратиште за децу улице”