Старосне предрасуде и стереотипи

Сви тежимо да живимо што дуже, али истовремено се старости и гнушамо. На старост се гледа као на предворје смрти, а не као на смислену фазу живота.

С једне стране, став према старости је веома снажно утемељен у страху од рањивости и трансформација које иду с процесом старења. С друге стране, представе о старости и старосне норме како би се требало понашати у одређеним годинама дубоко су у функцији предрасуда и стереотипа. Према релевантним истраживањима (Палмор, 1999, 2005), најчешћи негативни стереотипи и предрасуде о старима су: болест (физичка и ментална), импотенција, ружноћа, ментално пропадање, бескорисност, изолација и депресија. Једна од најчешћих реакција на овакве стереотипе је порицање година, које је посебно често међу женама. Најснажније на листи предрасуда је предубеђење да је већина старих болесна или онемоћала. А чињенице су следеће: 85 одсто старијих од 65 година су довољно здрави за нормално обављање основних свакодневних активности, док је само пет процената институционализовано у болницама. Код старијих од 65 забележено је мање кућних повреда него код оних испод 65, као и мањи број несрећа на путевима, што је резултат тога што старији више воде рачуна о себи, избегавају ситуације где би се могли повредити. Поводом менталних болести важи предрасуда да су стари људи сенилни, међутим, само три одсто старијих од 65 је институционализовано у менталним установама, а мање од десет процената има озбиљна ментална оштећења, док је већина без оштећења.

Раширено је уверење да већина старијих нема никакву сексуалну активност или жељу, да је она неколицина која је има перверзна и у најмању руку ненормална. Због овако раширеног стереотипа, старији људи се стиде својих сексуалних потреба и чак се уздржавају од сексуалних активности, што спречава поновно ступање у брак код удоваца и удовица. Међутим, код већине мушкараца и жена секс има значајну улогу током читаве седме деценије живота, а већина старијих од 60 сматра да је секс у том добу у истој мери задовољавајући ако не и више него у младим годинама. Разлог за то је одсуство страха због нежељене трудноће, губитак стреса који имају запослени, опуштеније провођење времена и много зрелија веза. Када је реч о поистовећивању старости са ружноћом, жене посебно страхују да ће с годинама изгубити на својој лепоти и атрактивности. Међутим, у Јапану се диве седој или сребрној коси и борама, јер они указују на мудрост, зрелост и дуго година рада и доприноса друштву. Нема ничег што је само по себи ружно код старијих људи. То је питање естетике и вредности, јер како се каже, „лепота је у оку посматрача”. Пронађена је веза између старосне и родне дискриминације са праксом да жене фарбају седу косу, јер желе да избегну негативне ставове према старости у покушају да „прођу” као пожељнији чланови групе која има већу моћ, привилегије и престиж. Мушкарци то у највећем броју не раде јер њихова седа коса и боре се не доживљају као толико ружни као код жена.

Изрека „не можеш старог пса научити новом трику” потврђује стереотип о менталном пропадању старих, као и опште раширено уверење да стари људи не могу да приме ново знање и стекну нове вештине. Ипак, могућност учења зависи и од менталних способности појединаца, мотивације, стила учења, практичне примене знања и нивоа образовања. Када се све ово узме у обзир, хронолошке године престају да буду пресудне за способност примања новог знања.

Због стереотипа да су стари бескорисни и неспособни, када једном изгубе посао, радници старији од 50 година тешко проналазе ново запослење и остају дуже незапослени. Приликом запошљавања на новом радном месту, ако га нађу, најчешће имају смањена примања. Тако старосне предрасуде воде у дугорочну незапосленост и сиромаштво. Чињенице показују да већина старијих радника могу да раде једнако ефикасно као и млади. Радни резултати се повећавају с годинама, па тако старији радници имају мање пословних испада, праве мање грешака и мање одсуствују с посла од млађих.

Како је старост истовремено и наша будућност, сви ћемо, уколико будемо толико срећни да поживимо довољно дуго, осетити последице старосне дискриминације. Зато би требало дубоко да се преиспитамо како се опходимо према старима и какве ставове имамо о старости, да не бисмо постали жртве сопствених предрасуда.

Социолог, истраживач-сарадник у Заводу за проучавање културног развитка