Опрезно о новом председавајућем ЕУ

Белгија данас преузима шестомесечно председавање Европској унији а посматрачи у Београду саветују опрез, упркос томе што из те земље стижу уверавања да ће проширење бити међу њеним приоритетима. Поред тога што Белгијанци традиционално нису наклоњени убрзаном проширењу Уније (у последње две године били су солидарни са Холандијом у вези са ратификацијом ССП-а са Србијом), сада имају и тешкоћа у постизању договора о формирању нове белгијске владе.

Поводом прошлонедељне најаве Стева Ванакереа, белгијског министра спољних послова, да ће шефови дипломатија ЕУ у септембру, врло вероватно поново размотрити даље кораке ка кандидатури Србије за чланство, професор Слободан Зечевић, са Европског универзитета, каже да Белгија, „због генерално позитивног мишљења у ЕУ, можда мења свој досадашњи став ”.

Зечевић наглашава да председавајући Унији нема могућност да доноси одлуке и да Белгија, као посредник међу чланицама ЕУ, вероватно, има сигнале да је велика већина расположена да се Србији да статус кандидата. „Чак ни Шпанија, која је нама блиска у сваком погледу, није успела да процес проширења, који је знатно успорен последњих неколико година, знатније убрза”, каже Миодраг Јовановић, уредник часописа „Изазови европских интеграција”. Он сматра да није немогуће да се постигне „неки консензус” око српског захтева, „будући да је Србија земља која ипак има неки стратешки значај на Балкану и административни капацитет.

Подсећајући да су приоритети белгијског председавања усаглашени са Шпанијом, земљом која је председавала ЕУ у првој половини ове године, али и са Мађарском, која ће од 1. јануара 2011. године преузети кормило, Маја Бобић, генерални секретар Европског покрета у Србији, оцењује да, кад је реч о даљој евроинтеграцији, заправо нема неких великих измена у белгијском програму.

Србија у вези са својом кандидатуром чека одговор Брисела већ седам-осам месеци. Бобићева каже да се то дешава и због унутрашњих проблема у ЕУ, финансијских и економских и закључује да „проширење заиста није атрактивна тема у ЕУ”. Поред тога, Белгија је имала и своје изборе, који су условили потребу за преговарањем око нове владе, „што је, наравно, њима питање свих питања”.

-------------------------------------------------------

Подршка Хрватској, Исланду и Турској

Белгија ће у потпуности подржати напредак земаља западног Балкана ка стабилизацији региона и успостављање ближих односа са ЕУ. У том циљу, Белгија охрабрује земље западног Балкана да јачају сарадњу на регионалном нивоу и користе све инструменте, који су им на располагању, наведено је у Програму белгијског председавања ЕУ, достављеном из белгијске амбасаде у Београду. Према изјави Оливије Шастел, државног секретара у белгијском Министарству спољних послова, њена земља жели напредак у решавању три захтева за пријем у ЕУ – Хрватске, Исланда и Турске.