Спремање „Газеле” за наредне три деценије

Највећи београдски мост „Газела” коначно је, у години када обележава 40. рођендан, дочекао други најважнији датум у својој историји. Радници аустријског „Штрабага” и београдске „Мостоградње”, фирме која га је и зидала од 1966. до 1970, данас започињу велику реконструкцију моста, прву од када је премостио савске обале.

У наредне две године „Газели” предстоји темељни „фејслифтинг”, али и мање видно и много значајније структурално ојачање.

Према речима Зорана Дробњака, директора ЈП „Путеви Србије”, обим предвиђених радова гарантује квалитет, безбедност и носивост моста у наредних 30 година. По завршетку посла, масивна конструкција „Газеле” биће тежа за око 1.500 тона јер ће у њу бити уграђена додатна челична ојачања, нова арматура, каблови, замењена аутоплоча... Из утробе саобраћајнице биће извађено 1.000 тона дотрајалих делова, а уграђено 2.500 тона нових струкутралних елемената.

– Проблеми овог моста не трају пет, већ двадесет последњих година. Наше предузеће га је одржавало колико је могло, али никада није било довољно новца за реконструкцију. Обнова је тражена и пре 15 година, али држава није имала паре, а у време санкција није било могуће узети кредит – изјавио је Зоран Дробњак када је почетком године мост затворен за теретна возила јер су на носачу ортоплоче уочене три напрслине, укупне дужине 85 центиметара.

Према процени стручњака „Мостпројекта”, те пукотине су безбедност саобраћаја на мосту смањиле готово за трећину. Измештање теретњака је у таквој ситуацији било нужно, јер да је безбедност пала на 50 одсто, „Газела” би морала да моментално буде затворена. Хитном интервенцијом, која је коштала 17 милиона динара, ортоплоча је заварена, али је постало јасно да темељна обнова више не може да се одлаже.

Потврдила се и она народна „ко не плати на мосту, плаћа на ћуприји”, па је одлагањем реконструкције, уз стално повећање оптерећења „Газеле”, довело до тога да се, уместо пројектованих 33 милиона евра одобрених од Европске инвестиционе банке (ЕИБ), за завршетак посла данас мора издвојити између 60 и 65 милиона.

Како се очекује, и та позамашна разлика биће позајмљена од ЕИБ-а, коме су „Путеви Србије” у децембру 2008. године послали захтев за додатна средства.

Својевремено пројектована, по идеји академика Милана Ђурића, за дневно оптерећење од 40.000 возила, „Газела” данас на својим леђима сваког дана носи 165.000 аутомобила и камиона. По завршетку обнове мост на Сави биће ојачан тако да дневно може да поднесе чак 200.000 возила. У „Путевима Србије” оцењују да мост неће бити стављен на тако жестоку пробу издржљивости, јер се у наредне две године очекује завршетак обилазнице, која би требало да саобраћај на „Газели” растерети за барем 15 одсто.

М. Луковић

----------------------------------------------

– Мост „Газела” дугачак је 475 метара, а широк 27,5 и има по три траке у оба смера. Грађен је као комбинација гредног и уклештеног лучног моста. Када је завршен 1970. године, по дужини главног распона био је трећи по величини мост те врсте на свету.

– Због силуете греде која се ослања на четири коса стуба, подсећао је на афричку газелу у скоку, по којој је и добио име.

– Специфична структура захтевала је истовремену изградњу са обе стране реке, а крајеви су се на средини „срели” тек неколико центиметара мимо идеалне линије, што је у то време била висока инжењерска референца за српску „Мостоградњу”.

– На дан пуштања у саобраћај, 5. децембра 1970, новине су објавиле да је „Газела” положила први и најтежи испит, издржавши оптерећење од 1.100 тона. Тест носивости – пролазак натоварених шлепера на кратком растојању у колони дугачкој колико и мост – директно је преносила Телевизија Београд.

Наредна провера носивости, неколико година касније, открила је да је дошло је до деформација вертикалних лимова на главним носачима моста, па је одмах наложено да они буду ојачани.

– Европска унија „Газелу” већ годинама означава као „уско грло коридора десет”.