Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Руска „Мата Хари“ очарала Америку

Руска „Мата Хари“ очарала Америку
Ана Чепмен, једна од слика са Фејсбук профила (фото агенције)

Ако би се обистиниле спекулације да америчко правосуђе припрема компромисно окончање најновије руско-америчке шпијунске афере – протеривањем, без кривичног гоњења чланова разоткривене обавештајне мреже СВР – атрактивном руском агенту, двадесетосмогодишњој Ани Кушенко, са брачним презименом Чепмен, не би било тешко да започне нову каријеру. Уз  понуде да украси насловне стране магазина, предлоге да се окрене манекенском послу, кроз медије је прохујала најава продуцената филмова о Џемсу Бонду. Улога „по мери“ Чепменове била би рола шпијунке у филму „Мата Хари – љубав агента 007“.

Лепотица шпијунске професије фасцинирала је светску јавност, а медији се утркују ко ће јој дати атрактивнији надимак. Уз обавезно помињање „руске Мате Хари“, Французи додају да је реч о „фаталној Рускињи“. Немачки булеварски листови кумовали су јој са „прелепа кртица КГБ-а“, а Италијани „Жена у црвеном“.

Њујоршки „Пост“ није одолео лирском наслову „Шпијунка која је волела Америку“. Извесно, и Американци су (за)волели Ану Чепмен. Ана је била омиљена, где год се појављивала.

Професор Њујоршког универзитета Нуријел Рубини био је један од њених обожавалаца. (Врхунски економиста предсказао је настанак финансијске кризе две године пре него што је избила.) Ворен Бафет, легендарни амерички инвеститор и берзански спекулант, дао јој је, по доласку у САД, намештење, луксузни апартман и, наводно, још понешто... У ролу шпијунке, узгред, не верује Лорен Битан, шездесетогодишњи пратилац Чепменове: власник ексклузивног клуба „201” и ресторана „Солаја” у Енглвуду омогућио је симпатији низ контаката са проминентним посетиоцима клуба. Са друге стране, Битан је као потомак јеврејске породице из Казабланке, потом и дугогодишњи становник Израела, извесно, могао да упути Чепменову и на неке сајанске контакте (агенти Мосада у дијаспори).

Међу обожаваоце, најзад, убрајао се и 108. градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг, премда његова канцеларија после хапшења Чепменове то енергично демантује.

(/slika2)Ана Кушенко, односно Чепменова, како јој гласи презиме по бившем супругу, власнику француског ланца супермаркета, описује се као лепотица која није пленила само привлачношћу, већ и интелектом. Таленат је доказала као брокер и трговац некретнинама. Док се у САД бавила шпијунажом остварила је профит од два милиона долара у посредовању некретнинама.

Ко је, уистину, била? Кћерка руског дипломате и водећег обавештајног официра СССР-а у Кенији потиче из Волгограда. Студирала је на московском Универзитету за пријатељство међу народима – „Патрис Лумумба” (није студирала на MГИMO који се сматра кадровском школом обавештајаца и дипломата) до 2005. године, премда је још 2003. године напустила Русију и настанила се у Лондону, где је, наводно, отпочела обавештајну каријеру. (За тај део њеног живота сада се живо интересује и британски МИ-5.)

Интуиција на коју се ослањала – најважнији „инструмент“ (одлика) агената – ипак ју је издала. Касно је приметила да јој је Еф-Би-Ај ушао у траг – користила је мобилни рачунар који је Федерална служба претходно озвучила. Тек када су „федералци“, прерушени у руске агенте, замолили Чепменову да испоручи фалсификовани пасош једном руском шпијуну у САД, схватила је о чему је реч. Поднела је пријаву полицији. Међутим, овај потез је био контрапродуктиван. Схвативши да је даља опсервација руских агената угрожена, Еф-Би-Ај се, како се званично истиче, одлучио на акцију.

Преурањеном рацијом на десетак шпијуна избегнуто је разоткривање вишеструко више других руских агената у САД: „На америчкој територији дејствује шездесетак врхунских руских агената, којима се није ушло у траг“, тврди Олег Гордијевски, двоструки агент који је пре десетак година из Москве пребегао у Америку. Да ли је, дакле, лепотица спасла небројене колеге „жртвујући мањину“ која је минулог уторка разоткривена?

Милош Казимировић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.