Ruska „Mata Hari“ očarala Ameriku

Ako bi se obistinile spekulacije da američko pravosuđe priprema kompromisno okončanje najnovije rusko-američke špijunske afere – proterivanjem, bez krivičnog gonjenja članova razotkrivene obaveštajne mreže SVR – atraktivnom ruskom agentu, dvadesetosmogodišnjoj Ani Kušenko, sa bračnim prezimenom Čepmen, ne bi bilo teško da započne novu karijeru. Uz  ponude da ukrasi naslovne strane magazina, predloge da se okrene manekenskom poslu, kroz medije je prohujala najava producenata filmova o Džemsu Bondu. Uloga „po meri“ Čepmenove bila bi rola špijunke u filmu „Mata Hari – ljubav agenta 007“.

Lepotica špijunske profesije fascinirala je svetsku javnost, a mediji se utrkuju ko će joj dati atraktivniji nadimak. Uz obavezno pominjanje „ruske Mate Hari“, Francuzi dodaju da je reč o „fatalnoj Ruskinji“. Nemački bulevarski listovi kumovali su joj sa „prelepa krtica KGB-a“, a Italijani „Žena u crvenom“.

Njujorški „Post“ nije odoleo lirskom naslovu „Špijunka koja je volela Ameriku“. Izvesno, i Amerikanci su (za)voleli Anu Čepmen. Ana je bila omiljena, gde god se pojavljivala.

Profesor Njujorškog univerziteta Nurijel Rubini bio je jedan od njenih obožavalaca. (Vrhunski ekonomista predskazao je nastanak finansijske krize dve godine pre nego što je izbila.) Voren Bafet, legendarni američki investitor i berzanski spekulant, dao joj je, po dolasku u SAD, nameštenje, luksuzni apartman i, navodno, još ponešto... U rolu špijunke, uzgred, ne veruje Loren Bitan, šezdesetogodišnji pratilac Čepmenove: vlasnik ekskluzivnog kluba „201” i restorana „Solaja” u Englvudu omogućio je simpatiji niz kontakata sa prominentnim posetiocima kluba. Sa druge strane, Bitan je kao potomak jevrejske porodice iz Kazablanke, potom i dugogodišnji stanovnik Izraela, izvesno, mogao da uputi Čepmenovu i na neke sajanske kontakte (agenti Mosada u dijaspori).

Među obožavaoce, najzad, ubrajao se i 108. gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, premda njegova kancelarija posle hapšenja Čepmenove to energično demantuje.

(/slika2)Ana Kušenko, odnosno Čepmenova, kako joj glasi prezime po bivšem suprugu, vlasniku francuskog lanca supermarketa, opisuje se kao lepotica koja nije plenila samo privlačnošću, već i intelektom. Talenat je dokazala kao broker i trgovac nekretninama. Dok se u SAD bavila špijunažom ostvarila je profit od dva miliona dolara u posredovanju nekretninama.

Ko je, uistinu, bila? Kćerka ruskog diplomate i vodećeg obaveštajnog oficira SSSR-a u Keniji potiče iz Volgograda. Studirala je na moskovskom Univerzitetu za prijateljstvo među narodima – „Patris Lumumba” (nije studirala na MGIMO koji se smatra kadrovskom školom obaveštajaca i diplomata) do 2005. godine, premda je još 2003. godine napustila Rusiju i nastanila se u Londonu, gde je, navodno, otpočela obaveštajnu karijeru. (Za taj deo njenog života sada se živo interesuje i britanski MI-5.)

Intuicija na koju se oslanjala – najvažniji „instrument“ (odlika) agenata – ipak ju je izdala. Kasno je primetila da joj je Ef-Bi-Aj ušao u trag – koristila je mobilni računar koji je Federalna služba prethodno ozvučila. Tek kada su „federalci“, prerušeni u ruske agente, zamolili Čepmenovu da isporuči falsifikovani pasoš jednom ruskom špijunu u SAD, shvatila je o čemu je reč. Podnela je prijavu policiji. Međutim, ovaj potez je bio kontraproduktivan. Shvativši da je dalja opservacija ruskih agenata ugrožena, Ef-Bi-Aj se, kako se zvanično ističe, odlučio na akciju.

Preuranjenom racijom na desetak špijuna izbegnuto je razotkrivanje višestruko više drugih ruskih agenata u SAD: „Na američkoj teritoriji dejstvuje šezdesetak vrhunskih ruskih agenata, kojima se nije ušlo u trag“, tvrdi Oleg Gordijevski, dvostruki agent koji je pre desetak godina iz Moskve prebegao u Ameriku. Da li je, dakle, lepotica spasla nebrojene kolege „žrtvujući manjinu“ koja je minulog utorka razotkrivena?

Miloš Kazimirović