Продаја „Дроге” тресе регион

То би могао да буде тектонски удар који би могао да доведе до нове привредне архитектуре у региону. Тако се у пословним и стручним круговима тумачи одлука хрватске компаније „Атлантик група” (у већинском породичном власништву фамилије Тедески) да купи за 382 милиона евра словеначку прехрамбену фирму „Дрога Колинска”.

Аквизиција овакве врсте већ неколико годинависиле су у ваздуху и било је само питање дана када ће се нека од великих пословних агломерација у области пољопривредно-прехрамбене индустрије или трговинских ланаца одлучити да „прогута” комшијску конкуренцију.

Све до скоро, док Холдинг „Истрабенц”, већински власник „Дрога Колинске” није (само неколико месеци од почетка економске кризе због контаминираних зајмова) запао у пословне невоље „типовало” се се на „Подравку”, „Меркатор”, „Агрокор”, „Свислајон-Таково”, „Фруктал”... као атрактивне брендове који могу да промене власничке дресове. А онда је „Истрабенц” био приморан да почне продају својих фирми-кћерки како не би системом спојених судова, као највеће етатизовано предузеће у Словенији, потопио комплетну привреду те земље.

Тако је у први план избила „Дрога Колинска”, атрактивна компанија с препознатљивим робним маркама као што су „кокта”, „јупи”, „донат”,„бар кафа” и „аргета”. Атрактивност ове компаније подизао је и њен српски огранак с „Гранд кафом” и „Штарком” који је пре неколико година купила од бизнисмена Слободана Вучићевића.

У том „паковању” има још више тржишно атрактивних производа као што су „смоки”, „гранд кафа”, „бананица”, „прима” и „најлепше жеље” и „Карађорђе”. Многи од тих словеначко-српских брендова („смоки” и „аргета”, на пример) били су апсолутни тржишни лидери у региону које никакве локалне ванцаринске баријере нису могле да одвоје од потрошача.

„Туча” међу власницима компаније овакве врсте није нимало случајна. Прехрамбена индустрија ће, у годинама када многе државе најављују нове моделе економског развоја, чинити окосницу развоја и просперитета. Прехрамбена индустрија без познатих брендова не представља ништа и зато многе државе стварају амбијент и подстичу своје пословне људе да купују компаније са добро позиционираним робним маркама у суседним земљама.

Пословни људи не крију чињеницу да је један од њихових приоритетних циљева да за себе купују регионалне брендове а да на тржишта доводе европске „марке”.  

Да је српском бизнисмену Мирославу Мишковићу пошло за руком да реализује пре три месеца потписан предуговор о куповини 50 половине словеначке фабрике сокова „Фруктал”, онда би то била вест која би продрмала пословне кругове у региону. Али то се није догодило, јер је словеначка Влада „изразила дубоко неслагање с таквом аквизицијом”.

У случају „Дрога Колинске” словеначка влада је, по речима премијера Борута Пахора, „била необавештена”, што би могло да сугерише да су пословни проблеми „Дроге” много већи него „Фруктала”, али и да је Емил Тедески као лидер породице и компаније „Атлантик група” пожељнији словеначки „бизнис зет”.

То што део словеначке јавности „шкргуће зубима” због распродаје „националног блага” и теши се да Тедески можда неће имати довољно пара да на крају „искешира” за „Дрогу” дан после продаје развејала је Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) која је саопштила да разматра одобравање кредита „Атлантик групи” баш за ову аквизицију. Уосталом, о угледу породице Тедески нешто говори спремност две моћне европске банкарске групације – италијанске „Уни Кредит” и аустријске „Рајфајзен” – да финансијски испрате куповину „Дрога Колинске”.

И многи српски пословни људи препознали су корпоративни капацитет „Дрога Колинске” без обзира на њене тренутне тешкоће. Кад је Игор Бавчар,бивши моћни директор „Истрабенца”(пријатељ и саборац бившег словеначког премијера Јанеза Јанше), одлучио да жртвује „Дрогу”, многи српски предузетници узели су дигитроне у руке и почели да праве рачунице. Своју заинтересованост да купе „Дрога Колинску” јавно су саопштили Слободан Вучићевић, мањински акционар и председник Управе у тој фирми, и Немања Попов, директор „Центропроизвода” (за рачун власника Предрага Бајчетића).

Било је, међутим, и заинтересованих који су радили на куповини те словеначке фирме, али то јавно нису саопштавали. Међу таквима, на пример, били су „Делта холдинг” (Мирослава Мишковића), „Капа стар” (Небојше Шарановића) и „Марбо” (Бојана Миловановића и Андреја Јовановића).

ако су се, дакле, сложиле све коцкице питање је зашто се нико од српских пословних људи није одлучио да купи „Дрогу”? Неки од њих ће у приватном разговору рећи да су одустали због високо дигнуте цене, а други тврде да их је „страх да се у време хајке на предузетнике одлуче да великим новцем купују фирме у региону”.

– После свега што је изречено на наш рачун нико није смео да дигне главу. Међу нама нема инвеститорске еуфорије, нема атмосфере за такмичење. Постоји велика напетост и ми седимо скрштених руку – објашњава власник једне овеће српске компаније.

Као аргумент он наводи брзину којом је Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) саопштила да разматра одобравање кредита „Атлантик групи” за куповину „Дрога Колинске”.

– То говори о пословној клими у Хрватској. Кад сам се код ЕБРД распитивао за кредит, рекли су ми да није споран мој кредитни рејтинг него што нас наша власт оптужује за разне неподопштине. Рекли су ми „јавите се кад решите проблеме с вашом владом” – каже овај саговорник „Политике”. 

Да ли је Србија могла и боље да „прође” у овој аквизицији? Можда питање и није само реторичко. Слободан Вучићевић каже да се родио нови прехрамбени гигант у региону и изразио уверење да ће познати брендови „Дроге Колинске” код новог власника бити у добрим рукама,да ће имати могућност даљег развоја и још веће интернационализације.

После ове аквизиције „Атлантик група” веома ће оснажити портфељ и учврстити сена тржиштима региона – планиран је промет од 650 милиона евра са 4.300 запослених.

Иначе, у власничкој структури„Атлантик групе” учешће имајустране фирме и инвестиционе компаније (ДЕГ, ЕБРД и Рајфајзен група). а око трећина акција у слободном јепромету на Загребачкој берзи.

-----------------------------------------------------

ЕБРД разматра улагање у „Атлантик групу”

Лондон – Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) разматра могућност улагања у „Атлантик групу” 70 милиона евра које би тај водећи хрватски произвођач и дистрибутер робе широке потрошње искористио код преузимања словеначке „Дроге Колинске”.

ЕБРД оцењује да то преузимање указује на успешно реструктурисање и интеграцију две компатибилне регионалне компаније у југоисточној Европи. Синергија ће омогућити смањење трошкова кроз рационализацију у производњи и дистрибуцији, наводи се у саопштењу ЕБРД.

Средства која ЕБРД разматра да одобри хрватској компанији укључују 30 милиона евра за докапитализацију „Атлантика” и зајам од 40 милиона за „Атлантик инвестмент”, филијалу у 100 одсто власништву „Атлантик групе”.

ЕБРД ће о улагању у „Атлантик групу” одлучити 6. јула.