Ликови као лекови

Фудбалу предуго дајемо већу важност него другим играма, а пошто сада у њему трпимо поразе, окренимо се другим спортовима који могу да нам донесу добро расположење за којим вапимо. Овакву терапију је својим Енглезима препоручио лондонски „Гардијан”, после краха националне селекције на „мундијалу”.

Рецепт би могао да се примени у многим срединама – па и овдашњим – које уобичајавају да се, разним поводима, „праве Енглези”. Ако те разочарава и оно што обожаваш, престрој се ка реалнијим изворима пријатности.

Није све пропало ако су нас изневерили многи политичари, банкари, бизнисмени и други „кројачи” општих судбина. Постоје другачији ликови који делују, личним примером или оспоравањем владајућих курсева, као лекови за окрепљење тела и духа.

Од мноштва алтернативних случајева, овом приликом издвајам само осам, као специфичну верзију – Групе осам најразвијенијих сила, па и, у шали, октопода (хоботнице) који се прочуо „предвиђањем” победника у „мундијалским” утакмицама). Такву Г-8 или стручног октопода чине сатиричар, новинар, активисткиња, штрајкач, филозоф, математичар, музичар и фирма „Тесла”.

1. На Исланду, који се уврстио међу пионире текуће глобалне финансијске кризе, престонични градоначелник недавно је постао човек који је исмејавао власти и засмејавао сународнике. Сатиричар Јон Гнар је бираче освојио применом своје професије: на челу Најбоље странке, наступио је под геслом: „Можемо да вам обећамо више него ико јер ни у ком случају нећемо испунити обећања” и победио изборне ривале.

2. Као да се надовезује, новинар и шеф француског „Монд дипломатика”, Серж Халими упозорава да често практично друштвима управљају људи којима није дато поверење бирача. То јест, да власти, занемарујући смисао демократије, више удовољавају интересима бизнисмена и акционара него потребама већине грађана.

3. Блиска у размишљањима му је истакнута канадска активисткиња Ноеми Клајн. Недавни самит Групе-20 (осам поменутих, плус земље у узлету) у њеном Торонту упоредила је с „криминалним призором”. По њој, такво поређење је заслужено јер је, договор о смањивању буџетских дефицита, наговестио смањивање социјале, тако да ће „терет кризе коју су изазвали најбогатији и најпривилегованији, пасти на леђа најсиромашнијих и најрањивијих”.

4. На све стране су, стога, учестали штрајкови, али британски аналитичар сматра да ће такви протести у Кини допринети и бољем животу тамошњег живља и стабилизацији светских прилика. Цитирајући младог радника из Фошана, Ли Сјаојуана, да „не треба дозволити власницима капитала да нас поделе”, аутор закључује да власти у Пекингу подржавају такве протесте да би, у новим околностима, повећањем надница изашле у сусрет спољним захтевима за већом домаћом потрошњом (како би се ублажио тамошњи велики трговински суфицит) као и унутрашњим потребама (да се смањи растући социјални јаз у „социјалистичкој земљи коју предводи радничка класа”).

5. Данас би најреволуционарнија била једна добра економска теорија, слути шпански филозоф Данијел Инерарити. У мадридском „Паису”, он процењује да је за излазак из садашње кризе неопходно да економија обнови своје везе са другим друштвеним наукама, масовним осећањима и поготову са реалношћу, на коју се позивала а од које је, форсирањем сужене стручности на штету општег интереса, увелико одступила.

6. Руски математичар Григорије Перелман нуди нови модел: одбија високе премије за показана стручна решења, а најновију награду није хтео да прими – зато што је сматра незаслуженом. Интерфаксу је изјавио да његов, у Америци хваљен, учинак није већи од доприноса тамошњег му колеге Ричарда Хамилтона.

7. Имати у виду друге и по цену сопственог одрицања, ретка је особина која је славу донела енглеском музичару Воласу Хартлију. Он је на челу октета (опет Г-8) свирао до последњег даха – приликом потонућа „Титаника” пре 98 година. Управо је увршћен у оксфордску листу великана, пре свега зато што је предводио тим за олакшавање осећања сапутника у катастрофи.

8. До везе с нама опет нас доводи – Тесла, али фирма која носи име великог научника. „Тесла моторс”, компанија за производњу аутомобила на електрични погон, изашла је, из калифорнијске Силицијумске долине, на њујоршку берзу и за прва три дана забележила раст вредности акција знатно изнад почетних, најављујући раст вере у постпетролејску еру.

Ако би се примениле поправке коју нуди ова алтернативна Г-8, илити „експертски октопод”, свет би изгледао битно другачије. Био би насмејанији, демократскији, саосећајнији, складнији, солидарнији, савеснији, пожртвованији и спремнији за иновације. Али, лакше је било стећи навике (и супротне пожељним) него их се одрећи…