Руни и Меси нису могли да се прилагоде

Догоди се у фудбалу да нека звезда потамни, али да се баш све угасе – таквог светског првенства није било до овог у Јужној Африци. Рецимо, очекивало се да ће Енглез Руни и Аргентинац Меси да обележе овај шампионат.

– Руни и Меси нису заборавили да играју фудбал преко ноћи, нити сматрам да су уморни од клупске сезоне. Њихов проблем је у томе што се у репрезентацији игра другачије од онога на шта су навикли у својим клубовима, – каже Ненад Стојковић, некадашњи наш репрезентативац, првотимац Партизана и дугогодишњи интернационалац у Француској. – Мислим да су најдрастичнији пример Енглеска и Манчестер јунајтед. Кад игра за клуб Руни чека противника на његовог половини, ван полукруга који означава центар. У репрезентацији прелази на своју половину. У почетку ми је било необично да Енглези тако играју. Али, кад се зна да им је селектор Италијан, онда је све јасно. Енглески фудбалери нису навикли да чекају противника на својој половини и зато се нису снашли у Јужној Африци. Слично је и с Месијем у Барселони и Месијем у Аргентини.

Уиграност је у фудбалу често важнија од појединачних вредности играча. Прилике су такве да у нашој репрезентацији није било два фудбалера из истог клуба. На питање да ли је можда то један од узрока што нисмо прошли даље од прве фазе на Светском првенству Стојковић каже:

– Мислим да је Антић ту добро укомпоновао појединце у екипу. Углавном је свако играо оно што игра и у клубу. Допало ми се и што приликом извођења корнера наши нису чували играча, него простор. Био сам центархалф и знам да је много боље кад могу из залета да скочим на лопту, него кад стојим поред нападача, гурам се с њим и скачем из места.

Некада се играло с четири играча у одбрани, тројицом у везном реду и тројицом у нападу. И онда је све било јасно. Тројица из одбране чувају тројицу противничких нападача, а четврти одбрамбени играч, такозвани либеро, исправља грешке саиграча.

Сада су у одбрани и даље четворица, у везном реду један више него раније, а у нападу један мање. Дакле, поставља се питање, ако противник у нападу има само двојицу, шта ради половина наше одбране, пошто и даље имамо четири бека.

– Тај систем игре се мени лично не допада. Још кад се догоди као код нас да се два дефанзивна везна играча сувише приближе нашој одбрани, да уђу центархалфовима у крило, онда им само сметају, – објашњава Стојковић на основу свог богатог искуства. – Увек сам за то да се задња линија помери напред, да не буде на шеснаест метара, него на 30-40 метара од гола. Онда и ако се погреши има времена да се исправи грешка, а кад се погреши пред шеснаестерцем, онда је тешко да се то поправи. Центархалфови треба да се повуку у шеснаестерац само кад противник напада преко крила, па се очекује центаршут.

Разуме се, не може тренер све да предвиди шта ће бити на игралишту. Зато се и славе они играчи који умеју сами да нађу најбоље решење на лицу места, у делићу секунда. И обрнуто, има оних који се не снађу у непредвиђеним околностима, иако су одлични играчи.

– Гледајући утакмице са Светског првенства имам замерке на игру неких наших играча и у појединим ситуацијама и уопште, али о томе не бих јавно причао, јер не знам какве су конкретно задатке добили, а ни какве су договоре играчи имали међусобно, – наводи Стојковић. – Рецимо, док сам играо тражио сам од мог везног играча да буде десетак метара испред мене и говорио му коју страну да покрива, а у коју може да пусти противничког играча. Можда грешим, али ми се чини да, рецимо, Џерард и Лампард нису тако добри као пре три године. Нешто слично сам приметио и у нашем тиму. Према ономе што сам видео на припремним утакмицама и чуо шта кажу неки играчи тада стекао сам утисак да су, можда, претренирани. А ми смо 1982. имали управо тај проблем.

То Светско првенство у Шпанији остало нам је у сећању и по томе што је судија Серенсен из Данске против нас досудио пенал за домаћина, иако је наш репрезентативац Зајец зауставио Шпанца Алонса ван шеснаестерца. А кад је Лопез Уфарте шутирао поред гола, онда је пенал поновљен, јер се наводно наш голман Драган Пантелић кретао по гол-линији што тада није било дозвољено.

За разлику од суботње утакмице с Парагвајем када је Чави Алонсо извео и поновљени пенал (разлика је, додуше, у томе што је он први погодио) Шпанци су против нас променили извођача. Пуцао је Хуанито и изједначио (на крају смо изгубили с 2:1).

Ово Светско првенство у Јужној Африци биће сигурно запамћено и по судијским грешкама. Да оставимо по страни да ли смо ми оштећени, али оно што се догодило Енглезима против Немаца (после Лампардовог шута лопта је пала иза гол-линије) и Мексиканцима против Аргентинаца (први гол им је дао Тевез из офсајда) заиста је несхватљиво за такмичење највишег могућег нивоа. На питање како је играчима да играју пошто их судија оштети Стојковић, који је то искусио против Шпаније 1982, каже:

– Није уопште лако, поготово ако су противници приближне снаге, јер тада један гол много значи. Али, мора се даље. Ту, пре свега треба да се делује психолошки на играче, да се окрену игри и да не мисле на оно што се догодило.

На Светском првенству је остало још да се види какав ће бити расплет. За наш фудбал би било добро да се чује мишљење што више људи и да се из њих извуку поуке како бисмо на следећем такмичењу били успешнији.

----------------------------------------------

Оправдано саслушавање у француској скупштини

У свету је необично одјекнуло саслушавање председника савеза и селектора Француске у националној скупштини. Познато је да међународне спортске федерације не допуштају мешање политике у спорт.

– Ово је нешто сасвим друго и показује како озбиљна држава реагује. Такмичарски неуспех француске репрезентације у Јужној Африци је био само повод, а разлог је недолично понашање репрезентативаца, – објашњава Стојковић, који је у Француској живео двадесетак година, има дубоке корене у Монпелијеу и одлична познанства с највиђенијим људима у свету фудбала. – Њихови фудбалери су се међусобно тукли, а било је и других проблема. Некада је Зидан држао ствари под контролом. Он је, иначе, врло миран и прибран човек. Истина, искључен је у финалу прошлог светског првенства, али то је било зато што му је Матераци опсовао сестру, а он такве ствари не може да опрости. Било је таквих играча и код нас. Међутим, то је нешто друго у односу на овај садашњи француски проблем, а они немају некога ко би се овим играчима наметнуо као ауторитет.

Иван Цветковић