Живадиновић: Доживели смо крах

Десетак дана пошто су наши фудбалери испали са 19. светског првенства у Јужној Африци и даље се воде полемике да ли је дебитантски учинак самосталне Србије, с једном победом (Немачка 1:0) и два пораза (Гана 1:0 и Аустралија 2:1), уз последње место у Д групи, реалан домет или неуспех. О томе су у „Политици” разговарали наши искусни тренери Милан Живадиновић и Иван Голац.

И пре првог питања обојица су хтела да нагласе следеће...

„Ово није ништа лично и није уперено против селектора Антића”, каже Голац.

„Ми не угрожавамо Антића. Нас његово место не интересује. Био сам међу првима који су поздравили његов избор за селектора, иако сам знао да није радио на овим просторима. Ми, искуснији, давали смо подршку са стране. Миљанић ме је научио да су код нас најопаснији прва слава и први новац. Са славом не стиже поштовање, већ јаче удварање најближих сарадника и негација постигнутог од стране осталих. У Шпанији је то сасвим другачије”, Живадиновић:

Политика: Како оцењујете резултат, игру и вођење наше репрезентације?

Живадиновић: Резултат је једино мерило. Доживели смо тотални крах. Припреме су биле импровизација. Антић није имао праве сараднике. Не знам чега се плашио, кад му је Караџић (председник ФСС, прим. аут.) отворио сва врата. Пришли смо неозбиљно Светском првенству. Не можеш да имаш једнак приступ према сваком играчу. Касно се отишло у Јоханезбург, па се играчи нису аклиматизовали. Нажалост, десило се то што се десило, али је нација ипак благонаклона.

Голац: Неопходно је урадити анализу квалификација и анализу Светског првенства, а затим их спојити у једну. По завршетку квалификација рекао сам да су резултати далеко испред игре и да има много простора да се она унапреди. Морало је раније да се оде у Јужну Африку. После сезоне, треба само одржавати ритам, а не да се играју утакмице против оних који желе да се докажу против нас.

Живадиновић: Не свиђају ми се селекторова дрскост и безобразлук према људима који су га подржавали. Ако је суштина да сви будемо такви, у реду, газићемо до даске. Али, не може у земљи где има два милиона незапослених, а већина живи с платом од 150 евра, да неко има 35.000 или 100.000 евра. Не, нити га нападам, нити браним. Говорим да је преко реда ушао у неке ствари, говорим да је много препотентан, да је много нарцисоидан, а да нема праве резултате. То што је водио Барселону и Реал, свака му част.

Голац: Велика је ствар када селектор има подршку окружења. Антић има веома повољну климу и то треба да искористи. Мора да направи стручни штаб од четири-пет искусних стручњака, иако је то веома тешко. Такође, веома је тешко када селектирате играче који не играју у својим тимовима. То је и код Гане пресудило.

Живадиновић: Спорт нам је потпуно потонуо. Ево и Ивковић и Вујошевић су отишли из њега. Новокомпоновани богаташи врше економски геноцид у нашем спорту. Антић мора да покаже способност да грешку на Мундијалу исправи. У супротном, мора да сноси последице. Сви су уз њега. Зато, нека се више подреди фудбалу, а мање сликању.

Голац: Када играте на победу с једним шпицем, онда је то изузетно тешко. Видело се то у мечу са Аустралијом, јер смо имали великих проблема с трчањем. Резултатски, кључна је била прва утакмица, која је на оваквим такмичењима увек најважнија. Али, да не живимо у заблуди, Подолски је могао да буде најбољи стрелац првенства само после наше утакмице и да не одигра више ниједну.

Живадиновић: О Гани је, рецимо, могао да се консултује са мном, који сам селектирао њихове играче, или Дујковићем. Јер, ако они играју с једним нападачем нема потребе да ми имамо четворицу у одбрани. Спољна двојица су морала да уђу у средину и крену напред. Гана три пута дође до противничког гола и постигне један гол. Она нема концепцију, већ импровизује. Такве ривале треба што пре да отвориш, јер им после лако напуниш мрежу.

Голац: Успех сваке репрезентације је брзина бочних играча, попут Бразилца Маикона, који дају живост средњем реду и нападу. Кад имате таквог играча, имате много решења. Ивановић је имао проблема против Немаца. Красић је имао пролаз против Аустралије, пошто је његов чувар брзо добио картон. Међутим, изгубио се. Немамо креативност која је кључ свега. Немамо везне играче који имају убитачну лопту. Немамо ни брзину у средини, а ни снагу. Србија нема играче, који ће летети по терену, као што је на пример Руни.

Живадиновић: Антић треба да љуби Караџићеву слику. За какав рад је добио велики новац? Питам и све из ФС Србије ко је Ђорић да последњих 20 година поставља тренере и селекторе? Те хоће школу, па је неће, те хоће младе, па их неће... Уз сва уважавања, ко је тај Сивић да води омладинску селекцију?

Политика: Наши играчи су скривили два пенала играјући без потребе руком, промашили сијасет прилика, нису довољно трчали против Гане...

Голац: То је одговорност тренера. Његова добра или лоша процена. Било је исувише лепо – онај циркус после Румуна, па ватромет у Хумској... Требало је да буде доста скромније. Јер, када стојиш и паднеш, нећеш се много угрувати, али ако паднеш с висине, онда ћеш се разбити. Када је Гана у питању, за победу су била потребна бар два шпица и још два играча који ће продирати по боковима, а Јовановић и Красић никако нису играли. Напад није имао користи од њих, а ни средина.

Живадиновић: Шта је Антић тако добро урадио да се ми тиме хвалимо? Е, мене чуди народ који у ситуацији када нема хлеба да једе, подржава ствари које нико никад не би подржао. Ми имамо и селектора ватерполо репрезентације Удовичића који нема плату ни 200 евра.

Голац: Караџић врло коректно износи своје мишљење. Једино не знам на шта је мислио када је причао о смањењу плате. То може само по уговору. Али, да оставимо то. За мене је едукација ставка број један. Морамо да радимо на себи и да у свему полазимо од себе. Највећи сам противник демократије. Она је лаж, највеће зло које се некоме догоди.

Живадиновић: То је дисциплина понашања. У Америци то је чврста рука.

Голац: То је централизам друге врсте и других намера и намена. Тај централизам иде на планету. Ја сам слободар, бунтовник и ужасавам се и гадим тих ствари. Значи, када причамо о репрезентацији свако има индивидуалну одговорност, од председника Савеза до последњег играча. Као селектор или тренер, тражим услове и кад их председник испуни, аутоматски његова одговорност престаје.

Живадиновић: Данас је много боља ситуација у Савезу. Ако је Караџић имао петљу да Антићу да толику плату, после селектора који су радили за 100 немачких марака или Петковића за 2.000, Антић треба да има више поштовања према њему. Брзо се заборавио опијен победама, које су, по мени, одраз квалитета, али и јаког колектива. Његов пун погодак су Јовановић и Красић, мада је питање да ли би Красић дошао до изражаја да је Јанковић био здрав. Поред тога, имао је и два лидера у екипи, светског Видића и Станковића, који су веома добро сарађивали, иако не знам да ли је то било истинито или лажно. Може у фудбалу и да се „продаје магла”. Али, ако имаш резултат поштован си, а ако га немаш летиш.

Голац: Све што се догађало захтева анализу. Али, не заборавите да је фудбал само производ друштва. И када смо коментарисали прошло Светско првенство рекао сам да држава мора да постави правила игре, а ови доле у Савезу да их спроводе. Морамо да успоставимо законе, понашање, услове и начин такмичења... Да имамо такмичење у којем ће најбољи бити први, а најслабији испасти из лиге. Не можемо да причамо деци да морају да се такмиче, а и они и ми знамо да је све унапред завршено.

Политика: Имате ли савет за председника, селектора и играче пред почетак квалификација за Европско првенство?

Голац: Увек и кроз дискусију гледамо светлу страну. И у ономе што је било, а било је и лепих ствари. То је оно што ову планету чини предивном – разликујемо се. Да смо сви исти Земља би стала.

Живадиновић: Прво селектор мора да се адаптира. Да схвати да поред похвала, постоји и нешто друго. Што бих ја њега стално бранио? Сваки дан је у новинама и „просипа топлу воду”. Он је најлепши и најшармантинији. Антић не сме да буде под нечијим утицајем. Мора да поштује председника Савеза, да састави много бољи стручни штаб и да ради без импровизације – по сопственом програму.

Голац: Мени је најсмешније било када је пре пар година неко из Савеза питао Ђорића откуд тај Павковић тамо с неком селекцијом, а овај му одговорио да он зна енглески. Има још оних који солидно знају тај језик. Исувише брзо после Светског првенства долазе квалификације. Не може много да се уради.

Политика: Какве поуке можемо да извучемо с Мундијала? Куда иде светски фудбал?

Голац: Суђење је катастрофално. Најслабије које сам икад видео.

Живадиновић: Ово је једно од слабијих првенстава.

Голац: Иде на боље. Осмина финала је донела нешто боље.

Живадиновић: Видећемо. Дефинитивно је победа колектива и победа струке. Способност да може да „отвори” главу играча и да ментално припреми екипу.

Голац: Најопасније је када се удруже глупост и примитивизам. Игра мора да се заштити. Фудбал је озбиљна игра. Игра достојанства, моћи, спреме, снаге... Од прелепе игре направљени су комедија и циркус. Треба да суде најбољи, без обзира да ли су сви из Енглеске, Немачке, или Албаније. За сада квалитет првенства је два на три. Исувише је превара, лажи и обмана. Гледам Суареза који тражи од судије да колегу казни картоном. Где је ту достојанство...

Живадиновић: Нема више морала.

Ђорђе Смиљанић
Александар Милетић